nedelja, 23. nov 2014. | Изаберите писмо: Ћирилица



 

Naslovna > Vesti > Kultura > Vek i po od smrti Vuka Karadžića

petak, 07. feb 2014, 10:22 -> 14:29

Vek i po od smrti Vuka Karadžića

Navršava se 150 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića, lingviste, reformatora srpskog jezika, tvorca novog pravopisa i književnog jezika.

Ove godine se obeležava vek i po od smrti Vuka Stefanovića Karadžića, lingviste i reformatora koji je srpski narodni jezik pretočio u književni.

Vuk Karadzic.jpg

Karadžić je novim pravopisom i narodnim jezikom ostavio neka od najdragocenijih zaveštanja u istoriji srpskog naroda.

Umro je 7. februara 1864. u 77. godini u Beču gde je i sahranjen, a od 1897. godine njegovi posmrtni ostaci su u porti Saborne crkve u Beogradu.

Napravio je odlučujući preokret pretočivši narodni jezik u književni.

Nemerljiv je njegov doprinos tome što su srpske narodne pesme, kultura i istorija postali dostupni i poznati širom Evrope.

Vuk je sačinio srpsku gramatiku i utemeljio pravopis na principu jedno slovo - jedan glas.

Četiri godine nakon njegove smrti - 1868. godine, tako reformisani srpski jezik ušao je zvanično u škole.

Rođen je 1787. godine u Tršiću, kod Loznice. Darovit i samouk, prešao je put od deteta iz siromašne porodice, do najznamenitije ličnosti srpske prosvete i kulture.

Slova je učio u rodnom selu od rođaka - jedinog pismenog čoveka u čitavom kraju, a potom u školi u Loznici i u obližnjem manastiru Tronoša odakle se brzo vratio jer za učenje nije bilo prilike.

U Karlovačku gimnaziju ga nisu primili, a kratko je učio od Dositeja Obradovića.

Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar ustaničkog vojvode Đorđa Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova.

Na srpskom pravopisu i jeziku počeo je da radi po odlasku u Beč 1813. godine, posle propasti ustanka, kada je počeo da sakuplja narodne pesme i umotvorine.

Pre tačno dva veka, 1814. godine, u Beču je objavio zbirku narodnih pesama nazvanu "Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica" i "Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu" - koja se, sastavljena po načelu "Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano", smatra prvom gramatikom na narodnom govoru Srba.

Godinu dana kasnije je objavljena njegova druga zbirka narodnih pesama "Narodna serbska pesnarica".

Drugo izdanje "Pismenice" - gramatike i "Srpski rječnik" sa 26.270 reči, objavio je 1818. godine, te je tako pravopis srpskog jezika utemeljen i uobličen.

Njegovim reformama suprotstavljalali su se mnogi, a među njima i vrh Karlovačke mitropolije na čelu sa Stefanom Stratimirovićem.

Mitropolit, koji je važio za čoveka retke učenosti i kulture, Vukovu je jezičku reformu smatrao primitivnom, a njegov prevod Novog zaveta s nemačkog jezika ocenio kao "skandalozan".

Vukove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. godine kada su izašle "Pesme" Branka Radičevića pisane "Vukovim jezikom".

Đura Daničić je tekstom "Rat za srpski jezik i pravopis" dokazivao opravdanost Vukove reforme.

Vukove nagrade.jpg

Stekao je ugled među intelektualcima Evrope, među njima i kod Getea, a univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom nauka.

Autor je kapitalnih dela srpske književnosti i istorije: "Život i običaji naroda srpskog", "Imena sela u Srbiji izvan pašaluka beogradskog", "Žitije Hajduk Veljka Petrovića", "Miloš
Obrenović-knez Srbije ili građa za srpsku istoriju našeg vremena", "Srpske narodne pjesme" i "Srpske narodne poslovice".

Istraživački rad kojim se bavio, svrstao ga je u začetnike etnografije i etnologije u Srbiji. Njegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u četrdesetak tomova.

U njegovu čast u Tršiću, Loznici, Tronoši i Beogradu, od 1933. godine održava se Vukov sabor - najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji.

U Predsedništvu Srbije danas su u čast Vuka, pedesti jubilarni put uručene Vukove nagrade.

1
коментари број коментара 3 | cwпошаљи коментар
(utorak, 11. feb 2014, 18:02)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Геније

Вук је оставио генијално дело.Он је био геније.

1
(subota, 08. feb 2014, 18:44)
Roki [нерегистровани]
oпошаљи одговор

"Besmrtni" Jernej

Najvazniji je Jernej Kopitar koji je izvrsio kodifikaciju cirilice sa Vukom, mada se on retko spominje.

Treba biti posten i priznati to.

1
(petak, 07. feb 2014, 12:17)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Бесмртни Вук

Слава бесмртном Вуку.

Ипак, треба поменути и Саву Мркаља, без чијег писма, приказаног у књижици "Сало Дебелог Јера Либо Азбукопротрес", ко зна како би српска писменост данас изгледала.

1
1