sreda, 22. feb 2012, 07:30 -> 17:20
Četvrt veka bez "Oca popa"
Jedna od najvećih figura popularne kulture Endi Vorhol, preminuo je pre 25 godina. Bio je jedan od najpoznatijih reklamnih ilustratora, a zatim i najpoznatiji popularni umetnik u Americi.
Pre 25 godina, 22. februara 1987. godine, Endi Vorhol, jedna od najvećih figura popularne kulture, američki slikar, režiser, publicista, glumac, umro je u 58. godini.
Rođen je kao Endru Varhola u Pitsburgu u Pensilvaniji, a poreklom je Rusin iz Slovačke. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Univerzitetu u Pitsburgu.
U Njujork se preselio 1949. i počeo uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku.
Tokom šezdesetih godina, Vorhol je od jednog od najuspešnijih reklamnih ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike.
Vorhol je drugačije od ostalih umetnika tog vremena gledao na odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti. Umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući popularnu kulturu – pop art.
Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Vorhol koji je kasnije postao poznat kao "Otac popa" prihvatio je ovaj stil.
Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Vorhol svoje teme traži u brendovima, zvezdama i dolarima i isključuje svaki trag ruke.
Vorhol je, takođe, slikao i poznate američke proizvode, kao što je "koka-kola", ali i poznate popularne ličnosti poput Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Elvisa Prislija.
Godine 1963. osnovao je atelje "Fabrika" i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti.
Počeo je, takođe, i da se bavi štampom na tkanini sitotiskom i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan.
Godine 1968. umetnica Valeri Solanas je u "Fabrici" pucala na Vorhola. Pre tog događaja Solanas je bila marginalna ličnost u "Fabrici". Osnovala je grupu pod nazivom S.C.U.M. - "Društvo za sečenje muškaraca". Ona se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine Ja čovek. Vorhol je bio teško ranjen i jedva je preživeo.
U poređenju sa uspehom i skandalima iz šezdesetih, sedamdesete su bile mnogo mirnije. Vorhol je počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret kineskog političara Mao Cedunga napravljen je 1973. godine.
Ovaj umetnik bio je jedan od prvih vodećih homoseksualnih američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su ga smatrali za aseksualnu osobu ili voajera. Međutim, njegovi biografi odbacili su takve tvrdnje.
Vorhol je preminuo relativno rano, u svojoj 58. godini u Njujorku. Prema novinskim izveštajima, on se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su mu dali mnogo tečnosti, zbog čega je došlo do hiperhidratacije.
Endi Vorhol je sahranjen na unijatskom grkokatoličkom groblju u predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i japanska avangardna umetnica i mirovna aktivistkinja Joko Ono.
