četvrtak, 23. okt 2014. | Izaberite pismo: Ћирилица



 

Naslovna > Vesti > Kultura > Tu gde počinje nebo

sreda, 11. jan 2012, 07:30 -> 16:11

Tu gde počinje nebo

Za sve one koji su uz Miroslava Antića odrastali, koji ga rado i dalje čitaju, knjiga "Tu gde počinje nebo" svedoči o širokom prostranstvu njegove duše, o čoveku koji je život ispisivao, iscrtavao, bojio i stvarajući živeo svoju umetnost.

Četvrt veka od smrti velikana srpske književnosti Miroslava Antića, objavljena je knjiga u kojoj su, osim izabranih književnih tekstova, prvi put pred očima javnosti i njegovi likovni radovi – crteži, akvareli, ulja i kolaži, originalni rukopisi i autentične fotografije, koju je u formi almanaha osmislio Zoran Penevski.

Izjave Vuka i Juga Antića i Raše Popova

Jedini vlasnik Plavog čuperka govorio je: "Pesma je prvi korak preko rubova samoće. Umetnost i život zajedno, u jednoj knjizi, među bojama, linijama, fotografijama, stihovi i prozni odlomci. Prvi put i pesma Pehar".

Vuk Antić, sin Miroslava Antića, ispričao je kako je njegov otac napisao pesmu o Novom Sadu.

"Kada se prijavljivao godišnji porez na obrascu je ispisao pesmu o Novom Sadu. To je on šeretski rekao onako: "Umesto poreza poklanjam vam pesmu." Na taj način je oživela i predstavljena javnosti. Naravno, on je platio porez. To je tako simpatično urađeno, na njegov način, kako je samo on umeo", govori nam Vuk Antić. 

A posebno je umeo da voli Vojvodinu. Drugi pesnikov sin, Jug Antić, kaže da je Mika izuzetno bio vezan za ravnicu. 

"Ravnica je svima nama uglavnom ravna. Njemu je bila izuzetno visoka i široka. Uglavnom je to bilo predstavljeno na njegovim slikama. To su suncokreti u modernijoj fazi njegovog stvaralaštva", kaže Jug Antić.

Oslikani su i glečeri, lična kometa i sva Antićeva sunca. U stihovima radost detinjstva, mladalački zanos, ljubav, lepota, ali i gorčina i ironija zrelosti.

"To je ona knjiga koja se miriše. To je knjiga gde ima rukopisnih odlomaka. Mene zadivljuje distihovana parafraza svemirske stvarnosti. Kaže Antić: Bolestan sam od punog meseca, a puno sunce boluje od mene. To je taj klasik srpske poezije 20. veka, koji u poeziji veliča i svoj zavičaj i oseća zvezde, vetrove i ptice", sa oduševljenjem govori pisac Raša Popov.

Za sve one koji su uz Antića odrastali, koji ga rado i dalje osluškuju, čitaju, pa i otkrivaju, knjiga Tu gde počinje nebo svedoči o širokom prostranstvu njegove duše, o čoveku koji je život ispisivao, iscrtavao, bojio i stvarajući živeo svoju umetnost.

1
komentari broj komentara 2 | cwpošalji komentar
(petak, 13. jan 2012, 20:51)
Eddy Lane [neregistrovani]
opošalji odgovor

Nebo pocinja i njime se sve zavrsava

Odavnio se ne govori ne misli kako je to radio ''plavi cuperak''.

Ja ne znam dobro da sanjam. U snu, uvek vidim sebe kako sedim oslonjen na zid, preplašen i drhteći nasuprot svom snu.
Prijatna brujanja noći ne dopiru do mene. Ali ne čujem ni krike veśtica. Moje su noći bezglasne kao duše ubijenih.
Kad noć padne ja znam da su vukovi isašli. Znam da me vide i znam da urlliču.
Znam! Vuk, sa mojim imenom mi je rekao, on mi je obećao ali ja ih ne čujem. Kažem sebi da je to normalno, da je to tako za sve one koji nisu posmatrali mesec
Moj mesec, čak i noćima punog meseca samo je crno sunce. Sve moje noći su noć mog rođenja, noć kada su plesale zvezde. Te noći je moja majka žrtvovala moju braću. Ta noć nije bila žrtvena noć. Babica je otišla odnoseći moju tajnu.
Život mi je bio obecćan i živim ga. Zakoni noći su mi nedostupni ali ja sam živeo sa vukovima i zato znam.
Jednog dana došla je noć. Čuo sam ih ! Vuk sa imenom kao moje :
―Sanjaš i čujes me … Rekao sam ti! Bilo je obećano!
I tada sam ih video kako se penju padinom brega iznad moje reke. Mesec, pun mesec ih osvetljava.
― Plešete?
Najlepša među zvezdama me poziva na ples. To se ne odbija ni u snu.
Plešemo. Vise ne čujem vukove. Jedva se nazire padina i breg. Suviše smo visoko.
Plešemo. Više ne vidim breg.
― Ali oni nas vide, kaze mi zvezda, ti si sada kao ja. Mi smo zvezde.

Plešemo.
Noć …Reka ...

1
(sreda, 11. jan 2012, 14:29)
anonymousplavi cuperak [neregistrovani]
opošalji odgovor

Pravo veli Rasa Popov

Antic je "slavio zavicaj,osecao zvezde,vetrove i ptice"...
Uvek mi vreme lepo protice uz miris Mikinih knjiga,u drustvu otmenih,sirokih dusa.

1
1