Svedok opisao streljanje muslimana

U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Tribunalom u Hagu, svedok optužbe Suad Džafić opisao je kako su srpske paravojne snage u proleće 1992, kod Bratunca, streljale muslimane što je on preživeo.

Džafić je svedočio da su 21. maja 1992. kod sela Nova Kasaba pripadnici dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i "Beli orlovi" koje je predvodila osoba zvana "Makedonac", ubili 29 muslimana, a da su on i još dvojica preživeli.

Među ubijenima su, po rečima Džafića, bili njegov rođeni brat i mnogi drugi rođaci.

Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je, između ostalog, za progon muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH, a tim krivičnim delima su, pored proterivanja, obuhvaćena ubistva, nezakonito pritvaranje i mučenje.

Džafić je svedočio da su ga, zajedno sa još 30 muslimana, iz sela Vitkovići, srpske paravojne snage autobusom odvezle iz policijske stanice u Bratuncu do Nove Kasabe.

Petoricu maloletnika ostavili su u vlaseničkom pritvoru, a ostalima su, pre polaska, oduzeli novac i dokumenta, rekao je svedok, precizirajući da je to naredio "Makedonac" za koga je čuo da je bio "iz Vukovarskog diverzantskog odreda" i da je prethodno ubijao pritvorene u osnovnoj školi u Bratuncu.

Među paravojnicima koji su pratili autobus, identifikovao je pripadnike Ražnatovićeve paravojske, "Bele orlove" i njegovog "komšiju" Peru Mitrovića.

Kada su stigli do Nove Kasabe, prema rečima Džafića, "Makedonac" je muslimanima naredio da, u grupama od po četiri-pet, izlaze na zadnja vrata autobusa.

"Kako su koji izlazili i kretali preko njive, odmah je pucano na njih. Ja sam bio u poslednjoj grupi, zajedno sa mojim bratom i rođacima. Izašao sam, čuo naredbu da trčimo preko njiva, a onda sam osetio neku toplinu i pao sam", ispričao je Džafić u sudnici.

Prema Džafićevim rečima, dok je ležao, čuo je Peru i "Makedonca" kako se prepiru, da nije trebalo to da čine tu, pored glavnog puta, a da su onda krenuli da traže preživele.

"Pored mene je ležao moj brat, bio je još živ. Kad su rekli: 'Jedan ti krklja tamo', ja sam zažmirio i zaćutao, mislio sam da će doći do mene. Međutim, došli su do mog brata i dotukli ga", rekao je Džafić.

Iseljavanje muslimana iz Vitkovića

Svedok je izjavio i da je lokalna srpska teritorijalna odbrana 18. maja 1992. iselila muslimane iz njegovog sela Vitkovići, rekavši im da "više ne mogu da žive tu".

Zajedno sa drugim muškarcima iz sela, Džafić je potom tri dana bio pritovren u policijskoj stanici u Bratuncu, gde su ih srpski paravojnici tukli i zlostavljali na drugi način.

Na početku unakrsnog ispitivanja, optuženi Karadžić, koji se brani sam, svedoku je rekao da "saoseća" s njim zbog patnji koje je preživeo.

Na sugestiju Karadžića da je, prema dokumentu MUP RS, policija pokušala da spreči ubistvo muslimana u Novoj Kasabi, Džafić je uzvratio da "nije primetio nikakav takav pokušaj".

Pre Džafića, koji je 100. svedok na suđenju Karadžiću, pretresno veće je saslušalo iskaz zaštićenog svedoka optužbe KDž-603.

Svedok je izjavio da je video kako srpske snage 2. juna 1992. u napadu na selo Drum kod Vlasenice ubijaju 10 tamošnjih muslimana. Sugerisao je da su žene i deca odvedeni u logor Sušica i da su pušteni tek kad su potpisali izjave da će napustiti svoje domove i otići na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

KDž-603 je svedočio da je preživeo zahvaljujući pripadnici srpskih snaga Slavici Mitić koja ga je, zajedno sa još dvojicom muškaraca, poslala u autobus sa ženama i decom.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je svedoku predočio da je u ranijim izjavama rekao da je Slavica Mitić ubila bar trojicu muslimana u Drumovima. Svedok je, međutim, to negirao, ne dajući jasno objašnjenje. 

Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, za artiljerijske napade na Sarajevo i uzimanje osoblja UN za taoce, nastavlja se sutra.