Haradinajev put oružja

Svedok optužbe na suđenju Ramušu Haradinaju, bivši pripadnik Državne bezbednosti Srbije Zoran Stijović, rekao je da su se u martu i aprilu 1998. godine razvile aktivnosti OVK-a na Kosovu i da je skoro svako selo formiralo grupe za oslobađanje Kosova koje su se snabdevale oružjem u Albaniji.

"Te grupe su nabavljale oružje u Severnoj Albaniji i to preko Glođana, gde je glavni bio Ramuš Haradinaj, i potom su se vraćali na Kosovo istim putem", rekao je Stijović.

Stijović je naglasio da nijedna grupa nije mogla da prođe kroz Glođane u Albaniju, bez Haradinajevog znanja.

Vodiči koji su prebacivali grupe s teritorije Jugoslavije u Albaniju imali su dokumenta da su legitimni predstavnici sela za nabavku oružja.

"U početku se oružje delilo besplatno, a posle je to preraslo u biznis", rekao je Stijović.

Bivši komandant Glavnog štaba OVK-a Bislin Zirapi, drugi svedok optužbe na suđenju Ramušu Haradinaju, potvrdio je navode Stijovića da je iz Albanije prebacivano oružje pripadnicima OVK-a.

Zirapi, koji sutra nastavlja sa davanjem iskaza rekao je da je jedinica za brze operacije u Rzniću bila pod kontrolom Haradinaja, tadašnjeg komandanta zone Dukađin.

Stijović je, u nastavku svog svedočenja pred Haškim tribunalom, takođe ispričao da su, nakon sukoba u Glođanima 24. marta 1998. godine, srpske bezbednosne snage našle prilikom pretresa Haradinajeve porodične kuće spiskove sa imenima Albanaca, za koje su pripadnici OVK-a sumnjali da su sarađivali sa srpskim snagama bezbednosti.

"Jednog od njih sa spiska, Murata Hađocaja pripadnici OVK-a su ubili na jesen 1998. godine", ukazao je Stijović.

Haradinaju se sudi, zajedno sa Idrizom Baljajem i Lahijem Brahimajem za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu 1998. godine.

Prvostepeno veće Tribunala oslobodilo je, u prvostepenom postupku, Haradinaja i Baljaja, a osudilo Brahimaja na šest godina zatvora.

Žalbeno veće je, međutim, naložilo da im suđenje bude delimično ponovljeno, po šest od 37 tačaka optužnice, uz obrazloženje da je tokom procesa bilo znatnih poteškoća u pribavljanju iskaza svedoka, pošto su mnogi od njih, kako je napisano u presudi, naveli strah kao razlog za nepojavljivanje pred sudom.

To je prvi ponovljeni postupak u istoriji Haškog tribunala.