Poternica za preminulom Nadom Šakić

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, koji je ranije danas izjavio da je to Ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice za Nadom Šakić (85), naknadno je dobio informaciju da je Šakićeva preminula u Hrvatskoj, gde je poslednjih godina živela pod drugim imenom.

"Ministarstvo pravde Srbije još nije zvanično obavešteno o njenoj smrti, već je informaciju dobilo od predstavnika medija. Srbija će od Hrvatske zatražiti zvaničnu potvrdu te informacije i ako je to tačno, nama je žao što je izbegla pravdu i kaznu koju zaslužuje", rekao je Homen agenciji Tanjug.

Ni Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije zvanično obavešteno o smrti Nade Šakić u Hrvatskoj, izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

"Dok ne dobije zvaničnu informaciju o tome Tužilaštvo će nastaviti krivični postupak koji vodi protiv nje u skladu sa zakonom", rekao je Vekarić.

Kako je ranije danas objavljeno, Interpol Srbije raspisao je međunarodnu poternicu za Nadom Šakić, zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Jasenovac, tokom Drugog svetskog rata.

Komentarišući navode nekih hrvatskih medija, da je Šakićeva preminula 5. februara, Homen kaže da su u Ministarstvu toga svesni. I on potvrđuje da, dok zvanična informacija ne bude stigla u Tužilaštvo, poternica ostaje na snazi.

"Pogotovo pošto postoji sumnja u izvore tih vebsajtova, zato što su to uglavnom sajtovi koji su više bili naklonjeni počiniocima tih najtežih krivičnih dela, nego samoj pravdi", kaže Homen.

Činjenice zamene identiteta su često bile zloupotrebljavane, navodi Bruno Vekarić, zbog čega su u Tužilaštvu veoma oprezni kada se pojavi informacija da je neko ko je optužen umro, "posebno kada je to skinuto sa nekog portala".

Osumnjičena za zlostavljanje logorašica

Nada Šakić je rođena u Livnu, u Bosni i Hercegovini, 1926. godine. Posle rata je živela u Argentini, i imala argentinsko državljanstvo. Protiv nje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine, zbog sumnje da je izvršila krivično delo genocida.

Šakićevu optužnica tereti da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.

Sumnja se da je naređivala da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane te je na taj način posredno dolazilo do njihove prirodne smrti, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila da se pobiju sve preostale žene, kao i deca.

Nada Šakić je polusestra ustaškog pukovnika Vjekoslava Maksa Luburića, šefa kancelarije Ustaške nadzorne službe, čija je nadležnost bila organizacija, upravljanje i obezbeđenje koncentracionih logora. Bila je udata za komandanta logora Jasenovac Dinka Šakića.

Šakića je 1998. godine Argentina izručila Hrvatskoj. Zbog odgovornosti za ratne zločine protiv civilnog stanivništva, masovna ubistva Srba, Jevreja i Roma, Dinko Šakić je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina. Kaznu je počeo da služi u najvećem hrvatskom zatvoru u Lepoglavi. Umro je 21. jula 2008. godine, u 87. godini, u zatvorskoj bolnici u Zagrebu.