Karadžića štitila CIA

Sagovornik "Blica" tvrdi da mu je Ričard Holbruk, izaslanik predsednika Bila Klintona i tvorac Dejtonskog sporazuma, lično priznao da je sklopljen dil sa Karadžićem, na osnovu kojeg su SAD tražile od lidera SDS i bosanskih Srba povlačenje sa svih javnih funkcija u zamenu za zaštitu pred Haškim tribunalom.

"Nisam siguran da uopšte postoji pisani dokument koji ovo potvrđuje, ali imam priznanje Holbruka o usmenim garancijama datim Karadžiću sa najvišeg nivoa SAD", tvrdi sagovornik "Blica".

Odgovarajući na pitanje šta se u međuvremenu dogodilo, kako je došlo do hapšenja Karadžića i kako i kada je taj dogovor prestao da važi, izvor "Blica" je rekao:

"U Americi su poludeli kada su shvatili da ih Karadžić vuče za nos. Tokom 2000. godine, kada su se održavali izbori u BiH, CIA je saznala da Kardžić i dalje iz senke rukovodi SDS-om, iako su imali dogovor da se neće mešati u politička zbivanja. Te 2000. godine u Bijeljini je održan skup SDS-a, kojim je rukovodio lično Karadžić. Preko telefona je davao uputstva članovima i rukovodstvu stranke koga da smene, koga postaviti na koju funkciju. Lično je bio angažovan u svim aktivnostima SDS-a".

Kada je CIA presrela Karadžićev telefonski razgovor i konačno shvatila da ih sve vreme izigrava, pokušali su da zabrane SDS, čemu se oštro usprotivio visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič.

Holbruk je hteo još jednu pogodbu, ali, kako tvrdi sagovornik, Amerikanci i CIA su povukli neformalanu zaštitu koju je Karadžić do tada uživao.

Opisujući kako se na terenu sprovodila ta neformalna zaštita, izvor "Blica" otkriva: "Američki vojnici 1996. i 1997. godine stacionirani u BiH dobili su pismenu naredbe, u kojima je pisalo da u slučaju da naiđu na traženog optuženika ne smeju da ga hapse."

Karadžićev imunitet pred drugim obaveštajnim službama, poput francuske i britanske, deo je dogovora sa CIA, osim toga, krajevi u kojima se Karadžić kretao, Pale i istočna RS, bili su u francuskim i američkim zonama, piše "Blic" i dodaje da njegov sagovornik ne zna šta se od 2000. godine događalo sa Karadžićem.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, po nalogu Haškog tužilaštva, istraživalo je navode o postojanju ovog dogovora.

"Blic" saznaje da su svi ispitani svedoci potvrdili da je Karadžić imao sklopljen dil sa SAD.

U Tužilaštvu je tom listu, međutim, rečeno da "s obzirom na to da je to sada predmet odbrane Karadžića pred Tribunalom, srpsko tužilaštvo ne želi da se izjašnjava".

Sam Karadžić rekao je istražnim organima u Beogradu, pre transfera u Hag: "Amerikanci su me izigrali. Postigao sam dogovor sa američkom državom u junu 1996. godine, ne sa Holbrukom. On je bio samo izaslanik američke države. Rekli su da se povučem sa funkcije predsednika SDS i RS i da ću imati njihovu zaštitu pred Tribunalom. Ja sam sve što je dogovoreno ispoštovao".

Ovo je potvrdio i na svom prvom pojavljivanju pred Sudom u Hagu, navodi "Blic".

Karadžić je, kako navodi list, rekao istražnim organima u Srbiji da su ovom dogovoru, pored Holbruka, prisustvovali Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik i Aleksa Buha, kao i da nije bilo pisanog sporazuma jer je Milosević odbio da ga potpiše, pravdajući se da to nije potrebno, s obzirom na to da je dogovor postignut na najvišem nivou dveju država.

Sve svedoke ovog dogovora, izuzev Miloševića, ispitalo je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, istražujući, na zahtev Haškog tužilaštva, postojanje dogovora Holbruk - Karadžić, novembra prošle godine.

Pored navedenih svedoka, domaći istražitelji saslušali su i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, šefa njegovog kabineta Vladimira Nadeždina, Biljanu Plavšić, koja je nasledila Karadžića na metu predsednika RS, ali i Franka Simatovića i Jovicu Stanišića. Svi saslušani potvrdili su postojanje ovog dogovora, piše "Blic".KARADžIĆEV

Karadžić traži oduzete diskove i laptop

Radovan Karadžić tražiće od Tribunala da izvrši pritisak na Srbiju, kako bi mu bili vraćeni laptop, diskovi, i elektronski diktafon, koji su mu, kako tvrde njegova porodica i advokatski tim, oduzeti u noći hapšenja, pišu "Novosti".

"Svedoci njegovog hapšenja potvrđuju da je u noći kada je lišen slobode imao torbu sa laptopom. To znači da niko ne može opovrgnuti da je računar postojao i da se sada negde nalazi", izjavio je listu advokat Goran Petronijević.

Naveo je da nema sumnje da je Karadžić uhapšen u petak 18. jula, a ne 21. jula.

"Sklopili smo mozaik, našli dokaze, otprilike znamo i gde je držan. Uskoro ćemo to i obelodaniti. Tako ćemo krivične prijave podneti protiv konkretnih, a ne nepoznatih lica", istakao je Petronijević .

Povezane vesti:
Šta (ni)je Holbruk obećao