Kušner je morao da zna!

Kapetan Stju Kelok, nekadašnji šef Odeljenja UNMIK policije za teški kriminal, tvrdi da je tadašnji prvi čovek misije Ujedinjenih nacija Bernar Kušner "morao da zna" detalje o organizovanom kriminalu na Kosovu, ali da je Hašim Tači bio među "nedodirljivima" jer je, još onda, odabran za lidera kosovskih Albanaca.

"Ne mogu da potvrdim da je Kušner znao za trgovinu organima, ali apsolutno nema nikakve šanse da nije imao informacije o organizovanom kriminalu na Kosovu. Komesar policije redovno ga je izveštavao, a i sam je postajao prava napast kada se pojavljivao na mestima zločina kako bi pridobio medije", rekao je Kelok Internet portalu Radio-televizije Srbije.

Kelok, koji je bio šef Odeljenja UNMIK policije za teški kriminal, 2000. i 2001. godine, objašnjava da je na Kosovo, posle dolaska službenika Ujedinjenih nacija i trupa NATO-a, "sledeća stigla mafija".

"Bio sam potpuno svestan ko je gospodin Tači i koliki je njegov uticaj. Međutim, u krugovima u kojima sam ja delovao, bilo kakva kritička diskusija o njemu ili njegovim saradnicima bila je odmah odbacivana. U to vreme, bio sam svedok stvaranja državnika. Bilo mi je jasno, kristalno jasno, da je baš on bio izabran i da nikada neće biti doveden u vezu sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima. I sve to uprkos činjenici da je imao uticaj na ubiranje poreza, trgovinu drogom i belim robljem, oružjem i švercom razne robe", rekao je Kelok.

"Sve se to dešavalo, bez obzira na to što su svi živeli u strahu od njega i njegovih 'pajtosa'. UN i NATO nastavili su da ga maze. On je bio deo izlazne strategije i ne verujem da postoji bilo ko ko ne veruje da je to istina", rekao je Kelok.

Tačijev "čuvar" Džok Kovi

Kelok, koji je posle odlaska sa Kosova, kao jedini stranac, učestvovao u istragama posle napada Al Kaide na Njujork, 11. septembra 2001. godine, rekao je i da nema nikakve dileme da su političku zaštitu nekadašnjim komandantima OVK i Tačiju pružali čelnici UNMIK-a.

"Mislim da je pošteno da se kaže da je Džok Kovi imao umešane prste u svaku značajniju odluku. On je bio zamenik Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, gospodina Kušnera, koji je, pak, služio samo sopstvenim interesima i postavio temelje za nešto što je postalo neizbežan politički ishod", rekao je Kelok.

To se, objašnjava Kelok, reflektovalo u svim sferama društva, zbog čega je realizacija mase ambiciozno zamišljenih projekata zastala na pola puta, otvarajući nekadašnjim gerilcima mesto da snažnije drže sve konce u kosovskim institucijama.

"Recimo, transformacija OVK u Kosovski zaštitni korpus bila je samo kozmetička... OVK i Kosovski zaštitni korpus kontrolisali su granične prelaze. Avganistanski heroin, benzin, žene, oružje i svakakva roba neometano su prelazili, jer su vozila bila posebno obeležena", rekao je Kelok.

"Nemam ni trunku sumnje da su Tači i njegovi saradnici stajali iza toga. Uostalom, to je bila nagrada pobednicima. Iako se to međunarodnim organizacijama, možda, nije sviđalo, on je, uz američku podršku, de fakto bio predsednik i nije postojalo ništa što bi tu činjenicu moglo promeniti", rekao je kanadski policajac.

Kelok je, takođe, objasnio da su se oznake na vozilima menjale, ali su u svakom trenutku bile poznate carinicima, vozačima i naoružanim ljudima, koji su takve transporte pratili.

"Znam za slučaj kada carinik, u početku, nije želeo da sarađuje, pa je naterao vozača da plati carinu. To se najverovatnije desilo, jer su se na graničnom prelazu u tom trenutku nalazili međunarodni policajci i Kfor", rekao je Kelok.

"Posle, njemu i njegovoj porodici prećeno je smrću, pa je bio primoran da ode u kuću Sabita Gecija, iz svog džepa vrati pun iznos carine i preklinje za svoj život i živote članova porodice. Naravno da zbog tog događaja nije želeo da se podiže prašina", rekao je Kelok.

Objašnjavajući odnos snaga među kosovskim Albancima, Kelok je objasnio da se rivalitet ključnih političkih stranaka usijavao sa približavanjem izbora, pa samim tim i nivo nasilja koji je pratio pripreme za glasanje.

"Uglavnom su za nasilje i pretnje bile odgovorne Tačijeve pristalice... Ubistva i otmice bili su uobičajena pojava i u kombinaciji sa prihvaćenom tradicijom osvetništva, situacija je veći deo vremena bila nestabilna i zbunjujuća", rekao je Kelok.

Slučaj Sabita Gecija

Tokom istrage o ilegalnim zatvorima na severu Albanije, Euleks je početkom maja uhapsio Sabita Gecija, jednog od osnivača OVK, saradnika Hašima Tačija, i čoveka koji godinama slovi za šefa mafije. Prvo hapšenje Sabita Gecija, posle koje je 2001. godine osuđen na pet godina zatvora zbog iznuđivanja novca, izvela je jedinica na čijem čelu se nalazio Stju Kelok.

"Sećam se da je komesaru policije stavljeno do znanja da će hapšenje Sabita Gecija izazvati reakciju lokalnog stanovništva. Meni je jasno rečeno da će Sabit Geci do zore biti slobodan. To se nije desilo i jako sam se trudio da bude tako. Ne znam da li su tim izjavama želeli da me uznemire, ili ja tada nisam bio svestan njihovih namera", rekao je Kelok.

Objašnjavajući šta se dešavalo odmah posle hapšenja jednog od komandanata OVK, Kelok je rekao da su Albanci bili prilično zbunjeni i da su sa nestrpljenjem čekali ishod čitavog procesa.

"Lokalno stanovništvo osećalo je nešto između straha, olakšanja i neverice. Neverice, jer je jedan od nedodirljivih, ipak, uhapšen. To hapšenje trebalo je da definiše kredibilitet misije. Plašili su se Gecija i njegovog uticaja, čak i kad je bio u pritvoru", rekao je Kelok.

"Svi su znali ko je Sabit Geci i ko su njegovi saradnici, pa je njegov uticaj znatno nadmašivao uticaj koji je imala kompletna postava predstavnika međunarodne zajednice. Među nedodirljivima, u to vreme, bio je i Sami Ljuštaku. To mu je garantovalo položaj unutar OVK. Rekao bih čak da je uživao status kakav imaju ambasadori", rekao je Kelok.

"Kao što je gospodin Marti tačno zaključio, OVK je bio pešadija NATO-a i UN, pa su i oni sami verovali da spadaju u dobre momke koji pomažu Zapadu da svrgne jedan užasan režim. Zašto bi onda razmišljali o pravilima ili nekom nadzoru. Cilj opravdava sredstva", rekao je kanadski policajac.

Granica i sever Albanije

Kelok je, takođe, bio deo delegacije koja je 2001. godine u Tropoji, na severu Albanije, vodila pregovore sa albanskom policijom o vraćanju vozila koja su, prethodno, ukradena od službenika UNMIK-a.

"U Tropoji nas je dočekao šef policije i nekoliko njegovih policajaca. Rečeno nam je da je upravo ubio jednog čoveka koji se nalazio u pritvoru, kako bi nam pokazao da drži stvari pod kontrolom", rekao je Kelok.

"Sećam se, pokušavamo da pregovaramo sa ovim 'šefom' koji je sedeo na čelu stola u maniru kakvog diktatora. Bio je vidno razočaran, jer mu nismo doneli neke poklone. Na kraju, uspeli smo da vratimo nekoliko vozila koja su se nalazila na parkingu policijske stanice i uverimo se kojim putevima se prevozi sva ta roba", rekao je Kelok.

Prema njegovim rečima, bilo je jasno da su granične prelaze kontrolisali bivši pripadnici OVK, pa su tuda nesmetano prolazili avganistanski heroin, benzin, žene, oružje i svakakva roba.