Izručen Sretko Kalinić

Sretko Kalinić, odbegli pripadnik "Zemunskog klana", izručen je noćas nešto pre dva časa Srbiji. Kalinić je smešten u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda u Beogradu. 

Iz Hrvatske, pripadnik "Zemunskog klana" je u Srbiju prebačen avionom Vlade Srbije, a operaciju ekstradicije iz zagrebačkog zatvora u Dubravi do Beograda izvela je antiteroristička jedinica MUP-a Srbije.

Ekstradicija Kalinića sprovedena je u saradnji pripadnika hrvatske i srpske policije izjavio je srpski ministar policije Ivica Dačić.

Nepunih pola sata kasnije, pripadnici MUP-a su trasom koja je unapred pripremljena, uz specijalno obezbeđenje, sproveli Kalinića do "planiranog objekta" i predali ga pripadnicima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, izjavio je ministar policije.

Objekat u kom je smešten Kalinić će obezbeđivati i pripadnici Žandarmerije, naglasio je Dačić.

Po njegovim rečima, MUP je sve detalje oko izručenja Kalinića čuvao u najstrožoj tajnosti želeći da izbegne bezbednosne rizike koji su mogli biti "skopčani" sa operacijom izručenja.

Portparol hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova Krunoslav Borovec izjavio je da je izručenje proteklo bez ikakvih bezbednosnih problema.

Srbija je izručenje Kalinića tražila 11. juna, tri dana posle njegovog hapšenja u Zagrebu, nakon što je, na jezeru u Rakitju, na njega pucao drugi osuđenik za Đinđićevo ubistvo Miloš Simović. U bekstvu je bio od 12. marta 2003. godine.

Kalinić je pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora, za učešće u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića, dok je za mnoga ubistva i otmice koje su počinili pripadnici zemunskog klana, osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora. Pošto mu je suđeno u odsustvu, može zatražiti ponavljanje tih suđenja.

U Županijskom sudu u Zagrebu Kalinić je 24. avgusta osuđen na 18 meseci zatvora zbog falsifikovanja hrvatskog pasoša i istog dana određen mu je ekstradicioni pritvor.

Homen: Kalinić u Okružnom zatvoru do kraja istrage

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da će Kalinić u Okružnom zatvoru u Beogradu boraviti do završetka istrage o ubistvima o kojima je govorio pred hrvatskim istražnim organima.

Homen je agenciji Beta rekao da bi Kalinić, posle toga mogao biti upućen na izdržavanje kazne od 40 godina zatvora.

Slobodan Homen je rekao da Kalinić može da traži ponavljanje tih postupaka, pošto mu je suđeno u odsustvu, ali je izrazio sumnju da bi mogao dobiti status svedoka saradnika u slučaju podizanja novih optužnica za krivična dela za koja do sada nije odgovarao.

U skladu sa novinama u Zakonu o krivičnom postupku iz 2009. godine, Kalinić bi mogao da dobije status svedoka saradnika ukoliko bi u ponovljenim postupcima bio osuđen na manju kaznu od 40 godina zatvora.

"Formalno pravno to je moguće, ali iskreno ne verujem da će mu se ponuditi takav status, s obzirom na težinu užasnih krivičnih dela koja je počinio. Smatram da bi bilo čak i kontraproduktivno da jedna takva osoba dobije bilo kakav povlašćeni status", rekao je Homen.

Prema rečima Homena, Kalinić bi mogao da bude "više nego dragocen svedok za niz nerazjašnjenih ubistava".

Glavni egzekutor "Zemunaca" 

Prema presudi Specijalnog suda, Kalinić je ubio bar osam osoba. Važio je za profesionalnog ubicu, glavnog egzekutora "Zemunaca", koji je, osim po likvidacijama iz automobila u pokretu, bio poznat i po surovosti, u hrvatskim medijima mu je uz ime dodavan i nadimak Zver.

Slobodan Homen je ranije izjavio da će Kalinić i Miloš Simović, pored ostalog, biti ispitani o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića, ističući potrebnu opreznost po tom pitanju.

"Kada se radi o izjavama vezanim za ubistvo premijera Đinđića treba biti vrlo oprezan, jer se radi o izjavama plaćenih ubica, odnosno izvršiocima brojnih ubistava", naveo je Homen.

Državni sekretar je rekao da će Tužilaštvo, osim političke pozadine ubistva premijera, istražiti šta su Kalinić i Simović radili u prethodnih sedam godina, gde su se skrivali i ko im je pružao logističku podršku i novac za sakrivanje.

Ispitaće se i koja su krivična dela činili, od ubistava svedoka saradnika, do ubistava u drugim zemljama i za koga su radili, to jest ko ih je angažovao kao plaćene ubice, napomenuo je Homen.

Kalinić je tokom boravka u zagrebačkom pritvoru, istražiocima otkrio da je 11. avgusta 2008. godine trebalo da likvidira Ivana Delića, kuma Brane Mićunovića, u budvanskom kafeu "Palma".

Umesto Delića ubio je mladića iz Pljevalja koji je sedeo za stolom, a života ga je stajalo to što je nosio istu majicu kao Delić.

Kako su ranije pisali hrvatski mediji, Srbija je od hrvatskih tužilaca, između ostalog, zatražila da se Kalinić ispita u vezi sa likvidacijom Branka Jevtovića Jorge, 2004. godine u Beogradu i pokušajima ubistva Zorana Nedovića Šoka i Andrije Draškovića iste godine.

Kalinić optužio i Legiju! 

Nedović i Drašković su pukim čudom preživeli, ali su dvojica njihovih telohranitelja ubijena, a četvorica ranjena. Tužilaštvo Srbije interesovalo je da li Kalinić ima informacija o tim krivičnim delima jer se u to vreme u srpskoj javnosti nagađalo da Zemunci stoje iza tih zločina i da im je motiv bila navodna osveta za likvidaciju Željka Ražnatovića Arkana.

Kalinić je, kako saznaje RTS, jedan od poslednjih susreta sa hrvatskim istražnim organima, iskoristio da optuži bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije i vođu zemunskog klana Milorada Ulemeka da je naručio ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića, iz osvete zbog svedočenja pred Specijalnim sudom.

Kako je RTS-u potvrđeno iz izvora bliskih istrazi, Kalinić je tokom saslušanja u Zagrebu izjavio da su u otmici i ubistvu Vukojevića, juna 2004. godine, učestvovali Miloš i Aleksandar Simović i Zoran Pović. Pre nego što su ga ubili, brutalno su ga mučili zahtevajući da im kaže gde je skriven novac zemunskog klana.

Ako se taj Kalinićev iskaz pokaže kao tačan, pravnici ocenjuju da bi Milorad Ulemek, ali i Simovići mogli ponovo da se nađu na optuženičkoj klupi.