Slučaj Ganić: Bez odluke o žalbi

Nakon što je Sud za ekstradicije u Londonu odbio da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu nije danas odlučilo da li će se žaliti na odluku suda.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević razgovarao je o presudi video konferencijskom vezom sa tužiocima u Engleskoj i predstavio njegovu analizu presude, a njihov odgovor u vezi sa tim tužilaštvo za ratne zločine očekuje tokom sutrašnjeg dana.

Tužilaštvo je obavešteno da je bivši tužilac BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u "predmetu Dobrovoljačka", a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok odbrane, odneo sa sobom u Englesku kompletan "predmet Ganić" i timu odbrane otkrio identitet zaštićenog svedoka, rekao je ranije zamenik tužioca Bruno Vekarić.

Vekarić je potvrdio da je MUP Republike Srpske podneo tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv NN lica i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Ganića, zbog tih dešavanja.

Obrana Ganića je prema krivičnoj prijavi, zaštićenom svedoku čiji je identitet otkrio Alkok, iako je bio u zakonskoj obavezi da čuva identitet svedoka, nudila novac u zamenu za promenu iskaza što je on odbio i prijavio slučaj policiji RS.

Sud u Londonu odbio je u utorak zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora.

Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.

Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215.

Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.