Slučaj Karadžić: Harland ponovo svedok

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić predočio je danas pred Haškim sudom, tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe, službenika UN Dejvida Harlanda, da je tokom rata stanovništvo u Sarajevu bilo neka vrsta talaca jer im bosanska vlada nije dozvoljavala da napuštaju grad, što je svedok potvrdio.

Harland, koji je u Sarajevu bio od 1993. do 1995. godine, rekao je da mu je lider muslimana Alija Izetbegović govorio da ne želi da civili izađu iz Sarajeva, Srebrenice i drugih gradova jer bi to značilo prepuštanje teritorije Srbima.

Onaj ko je hteo da napusti Sarajevo morao je, prema rečima Harlanda, da dobije dozvolu od civilnih vlasti i vojske bosanskih muslimana ili bi u suprotonom snosio konsekvence.

"Bilo je ljudi koji su verovali da NATO i zapadne zemlje neće intervenisati ako ne budu verovali da je situacija teška i grozna", rekao je Harland.

Dodao je da je bilo i onih koji su smatrali da "ako civili budu prisutni na bojnom polju, onda će to šokirati zapad koji će intervenisati".

Svedok je naveo i da je bilo opšte poznato da bosanski muslimani žele stranu intervenciju u BiH.

Karadžić je pročitao svedokova zapažanja da "krajem leta 1994. godine činilo se da su muslimani više gađali snajperom od Srba", na šta je Harland odgovorio da je "statisitika s područja Grbavice ukazivala na to".

Karadžić mu je, takođe, predočio da su zabeležena dva incidenta kada su muslimanski snajperisti gađali muslimane krajem 1993. i 1994. godine, a svedok je rekao da se seća toga.

Kada mu je Karadžić sugerisao da su muslimani napadali da bi isprovocirali Srbe, da bi to mediji zabeležili, Harland je rekao da "u nekim slučajevima nismo mogli da odredimo odakle pucnji dolaze", podvlačeći da su "mediji bili ključni faktor u strategiji bosanske vlade".

Harland je ipak rekao da je Sarajevo bilo pod opsadom i da je veliki broj žrtava bio zbog paljbe sa srpskih položaja.

Unakrsno ispitivanje

Karadžić je to negirao pitajući svedoka da li se slaže da je skoro svaki deo Sarajeva koji su Srbi držali pod kontrolom imao neko brdo iznad gde su bili muslimanski položaji, odakle su mogli da gađaju srpska naselja.

Harland je rekao da je Grbavica, kao i neka druga područja u dnu grada, bila prilično izložena i potvrdio je da su taj deo Sarajeva muslimani mogli da gađaju.

Harland je rekao da je video mnoga prisilna masovna preseljenja nesrpskog stanovništva u BiH.

Karadžić je svedoka pitao da li je tačno da je UNPROFOR procenio da je Sarajevo napustilo 140.000 Srba, pre nego što je on došao 1993. godine u grad i da ih je 1993. godine bilo 40.000, svedok je rekao da se seća da ih je bilo 40.000 te godine, ali da ne može da se seti podatka o broju onih koji su otišli iz Sarajeva.

Karadžić je upitao svedoka da li je tačno da su za tri meseca 1993. godine muslimanske snage 196 puta prekršile primirje, a 1994. godine 318 puta, svedok je odgovorio da je bilo mnogo kršenja primirja i da je moguće da je to tačno, a da se tačnog broja ne seća.

Harland je rekao da je UNPROFOR u leto 1995. godine, u sklopu mandata, morao da izvede strateško bombardovanje srpskih položaja, posle incidenta na pijaci Markale u Sarajevu, za šta su optužene snage bosanskih Srba.

Harland je rekao da niko nije mogao da predvidi masakr na Markalama, ali da je taj napad, kada je poginulo 37 civila, prouzrokovao široko rasprostranjen napad snaga UNPROFOR-a na srpske položaje u cilju okončanja rata.

Takođe, svedok je istakao da "nije došlo do masakra u Srebrenici, UNPROFOR ne bi preduzeo veliku vojnu operaciju u avgustu i septembru 1995. godine koja je pomogla da se rat u BiH okonča".

Svedočenje Harlanda biće nastavljeno u Haškom sudu u ponedeljak, 10. maja.

Svoju uvodnu reč tužilaštvo je dalo krajem oktobra 2009. a Karadžić sredinom februara ove godine, kada je odbracio sve navode optužbi Haškog tužilštva da je odgovoran za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BiH.