Karadžić traži odbacivanje dela optužnice

Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da odbaci delove optužnice koji ga terete za zločine koje je "mogao da predvidi", jer su suprotni međunarodnom običajnom pravu, objavio je Tribunal.

U preliminarnom prigovoru na optužnicu, Karadžić u svom dopisu Sudskom veću navodi da su sa stanovišta međunarodnog običajnog prava neodržive optužbe protiv njega, zasnovane na individualnoj odgovornosti kao učesnika u "pretpostavljenom" zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Neodrživi su delovi optužnice u kojima se navodi da je Karadžić mogao "predvideti" da bi neki od učesnika u zločinačkom poduhvatu "mogli" počiniti zločine, čak i ako ta zlodela nisu bila dogovorena.

Karadžić i njegovi pravni savetnici zaključuju da stoga Tribunal nema nadležnost da mu sudi za zločine koje su "mogli biti počinjeni od jednog ili više učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, a koje je on mogao predvideti samo kao moguću posledicu tog poduhvata".

Zlodela kao "moguća" posledica

Optužnica Haškog tužilaštva tereti Karadžića da je bio svestan da su zločini "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva sa velikog dela teritorija Bosne i Hercegovine, predviđenih za novu srpsku državu.

Navodi se da je tadašnjem lideru bosanskih Srba bilo predvidivo da bi mogli biti počinjeni zločini - genocid, progon, istrebljenje i ubistva nesrba, te da su ta zlodela "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata.

Karadžiću se u dve tačke optužnice na teret stavlja individualna i komandna odgovornost za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Nova, treća optužnica tereti Karadžića i za etničko čišćenje u BiH od 1992. do 1995. godine, kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija za taoce u maju i junu 1995. godine i za genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Karadžić je početkom ovog meseca ponovo odbio da se izjasni o krivici po novoj optužnici, pa je sudija Jan Bonomi u skladu sa pravilima Tribunala, u zapisnik uneo da je negirao krivicu.