Dimitrijević: Pavković otuđen od VJ

Dimitrijević, koji je do NATO bombardovanja krajem marta 1999. bio načelnik Uprave za bezbednost VJ, svedoči na suđenju tadašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i saoptuženima za zločine nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999, među kojima je i general Pavković.

"Pavković je sredinom 1998. imao direktnu komunikaciju s Miloševićem i dozvoljavao je sebi da povlači određene poteze, a da ne traži odobrenje komande Treće armije, niti Generalštaba VJ", rekao je general Dimitrijević, koji iskaz, kao svedok sudskog veća, zbog lošeg zdravlja daje iz Beograda preko video veze.

Dimitrijević je time potvrdio svoje reči iz zapisnika sa kolegijuma načelnika GŠ VJ iz decembra 1998, na osnovu kojeg ga je ispitivao predsedavajući sudija Ijan Bonomi.

Svedok je ponovio i da je takvo ponašanje Pavkovića izazvalo povećanje broja "vanrednih događaja" na Kosovu.

Na insistiranje sudije Bonomija da objasni šta je mislio pod "vanrednim događajima", Dimitrijević je ponavljao da je podrazumevao sve - "od bekstva vojnika, pogibije vojnika, udaljavanje sa straže..."

Operativni izveštaji koje je GŠ VJ dobijao od Prištinskog korpusa o stanju na Kosovu, prema generalu Dimitrijeviću, "nisu odražavali pravu situaciju" i "nisu bili potpuno istiniti".

Kao primer naveo je da je vojni vrh stalno uopšteno izveštavan da OVK napada jedinice VJ, a da vojska samo odgovara na provokacije, dok su istovremeno sa Zapada stizale optužbe da VJ učestvuje "u čišćenju terena".

Za pojam "zajednička komanda" VJ i MUP Srbije, Dimitrijević je ocenio da je "trebalo da posluži Pavkoviću da pokrije neke svoje aktivnosti".

Dimitrijević je negirao da je bilo kakva "zajednička komanda" u vojnom smislu postojala, ali je potvrdio da je bio nezvanično obavešten o svakodnevnim "neformalnim" sastancima i "koordinacijama" u Prištini na kojima su bili, sada optuženi, Nikola Šainović, general Pavković, policijski general Sreten Lukić i drugi.

Prema Dimitrijevićevom iskazu, predsednik SRJ Milošević je još u maju 1998. nameravao da Pavkovića postavi za "komandanta svih snaga i VJ i MUP Srbije na Kosovu i Metohiji".

"Tadašnji načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić i ja smo bili protiv toga, zato što bi to bilo loše i za VJ i za MUP...

Milošević je to tada prihvatio, ali je, pošto to nije prošlo, u drugoj polovini juna, naredio da se napravi plan za suzbijanje terorizma na Kosovu" i za to zadužio Pavkovića, naznačio je svedok.

Po rečima Dimitrijevića, već je postojao plan GŠ VJ po kojem bi armija štitila granicu i svoje objekte na Kosovu, dok bi policija izvodila antiterorističke akcije. "Po tom planu, upotrebu jedinica VJ u borbi protiv terorizma mogao je narediti samo Generalštab".

"Usledio je poziv na sastanak kod Miloševića - sa jednim ciljem, da nam kaže da se to ne može raditi. Prvo je, kao, bila diskusija o Kosovu, a onda nam je rekao: 'Dobro, a sada da popijemo po čašicu, zato što je Pavković unapređen u general-potpukovnika", ispričao je Dimitrijević.

Pošto mu je sudija Bonomi predočio zapisnik sa sastanka državnog "Međuresorskog štaba za borbu protiv terorizma", u kojem se, između ostalog, navode reči generala Pavkovića da "naš cilj nije da ubijemo, ni proteramo sve Šiptare", general Dimitrijević je rekao da sumnja u autentičnost tog dokumenta i da se ne seća sastanka na kojem je tako nešto izgovoreno.

General Dimitrijević posvedočio je i da su početkom 1999. kontraobaveštajci VJ otkrili da Služba državne bezbednosti Srbije prisluškuje sve telefone u komandi Prištinskog korpusa. O tome je, kako je rekao, lično obavestio Miloševića.

Precizirao je da je smenjen 23. marta 1999, dan uoči bombardovanja, kada su mu rekli da "na sopstveni zahtev, ide u penziju".

Povezane vesti:

Dimitrijević će svedočiti putem video-linka