SAD razmatraju Karadžićeve zahteve

Vlasti SAD potvrdile su da razmatraju zahteve Radovana Karadžića da mu dostave dokumenta o sastanku svog izaslanika Ričarda Holbruka sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u julu 1996. godine, kao i da mu omoguće razgovor s diplomatom koji je tom susretu prisustvovao.

"Vlada SAD može da potvrdi da je, u odgovoru na zahtev Radovana Karadžića u pismu od 11. decembra 2008. godine, započela pretragu za materijalima koji bi odgovarali tom zahtevu, kao i da je pokrenula proceduru kojom bi se njen zvaničnik učinio dostupnim za intervju", piše u pismu koje je sudskom veću Tribunala uputila Ambasada SAD u Hagu.

Karadžić tvrdi da je na navedenom sastanku, održanom 18 i 19. jula 1996. godine u Beogradu, postignut sporazum po kojem je Holbruk, u ime SAD, Saveta bezbednosti UN i samog Tribunala garantovao da bivši lider bosanskih Srba neće biti uhapšen, niti izveden pred sud u Hagu, ukoliko se povuče s dužnosti predsednika Republike Srpske i iz javnog života.

Preko svog pravnog savetnika Pitera Robinsona, Karadžić je od Vlade SAD zatražio "sve informacije" o tome šta je Holbruk na sastanku govorio o "hapšenju ili krivičnom progonu Karadžića".

Zatraženi su i "svi snimci, transkripti, beleške ili memorandume" o telefonskim razgovorima Holbruka sa drugim zvaničnicima SAD tokom pregovora, kao i o telefonskim razgovorima između Miloševića i Karadžića.

Karadžić traži i da SAD omoguće njegovom savetniku Robinsonu razgovor sa ambasadorom Filipom Goldbergom koji je prisustvovao razgovoru Holbruka i Miloševića.

U odgovoru na Karadžićeve zahteve, SAD su kao preduslov zatražile da Tribunal i odbrana garantuju da će tražene materijale, ako postoje, koristiti samo kao osnovu za prikupljanje novih dokaza, te da ih neće obelodaniti, niti drugačije upotrebiti, bez dozvole vašingtonske administracije.

O tome da li će pružiti tu garanciju, koja je predviđena sudskim pravilnikom, sudsko veće predsedavajućeg Iana Bonomija odlučiće naknadno.

Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, te za zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima širom te republike u periodu od 1992. do 1995. godine.