Oslobođen optužbi za obljubu deteta zbog pravne zablude

Sud smatra da je u ovom slučaju isključena krivica D. Č. jer nije bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, odnosno jer je bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi koja isključuje krivicu, budući da su oboje pripadnici romske etničke zajednice, u kojoj je stupanje u brak i seksualne odnose prihvatljivo ispod 14 godina.

Ovom odlukom, usvojena je žalba branioca D. Č., pa je preinačena presuda Višeg suda u Pančevu kojom je Čolakov bio osuđen na pet godina zatvora zbog krivičnog dela obljuba sa detetom.

Pet godina je minimum kazne koja je mogla da mu bude izrečena, jer po zakonu nije dozvoljeno ublažavanje kazne za ovo krivično delo.

D. Č. i devojčica upoznali su se preko društvene mreže (Fejsbuk) i više puta su imali polne odnose, od jula do 24. avgusta 2017. godine, kada je prilikom pregleda u Opštoj bolnici u Vršcu utvrđena njena trudnoća.

Bolnica je po službenoj dužnosti prijavila ovaj slučaj, pa je D. Č. optužen za krivično delo.

U detaljnom obrazloženju odluke, koja je objavljena na njegovom sajtu, Apelacioni sud je naveo da se u radnjama D. Č. stiču sva obeležja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, ali da iz odbrane okrivljenog i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da je D. Č. u okviru etničke zajednice kojoj pripada, okružen primerima osoba koja su stupala u seksualne odnose i brak sa licima ženskog pola mlađim od 14 godina, a da zbog takvog ponašanja nisu krivično gonjena.

Imajući na umu utvrđena lična svojstva koja se odnose na nivo obrazovanja, lične prilike, vaspitanje okrivljenog, njegove porodične prilike i okruženje u kom se kreće i iz kog potiče, Apelacioni sud je zaključio da D. Č. nije mogao da zna da je stupanje u polni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina predviđeno kao krivično delo.

"On nije bio dužan i nije mogao da zna za propis koji određuje zabranu stupanja u polne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, već je imao razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno, budući da su i njegova i porodica devojčice podržale njihov odnos i u skladu sa običajima romske populacije njihov zajednički život proslavile", navodi se u obrazloženju presude.

Na ovakav zaključak, kako kaže sud, dodatno upućuje činjenica da je devojčica u vreme kritičnog događaja imala 13 godina i 10 meseci, kao i da su njena emocionalna i socijalna zrelost, prema mišljenju veštaka, bile u skladu sa uzrastom – dakle, da je gotovo dostigla uzrast od 14 godina koji je zakonodavac opredelio kao prosečnu starosnu dob u kom većina pojedinaca dostiže psihičku i fizičku zrelost za stupanje u seksualne odnose.

Takođe, na odluku suda je uticala i činjenica da sudski veštak nije našao značajniju razliku u fizičkoj i psihičkoj zrelosti između D. Č. i 13-godišnjakinje kao i da je on ubrzo nakon što je stupio u polne odnosne sa oštećenom sa njom zasnovao vanbračnu zajednicu u kojoj i danas žive i odgajaju zajedničko dete.

"Iz toga proizlazi da okrivljeni stupanje u polne odnose sa oštećenom nije doživeo kao jednokratni seksualni čin radi zadovoljavanja nagona, već je, u skladu sa modelom u kom su definisani bračni i porodični odnosi među pripadnicima romske etničke zajednice, stupivši u seksualne odnose sa oštećenom planirao da zasnuje porodicu", naveo je Apelacioni sud.

Sud je, na kraju, ukazao da je nesumnjivo zaključeno da je okrivljeni postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi, budući da nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Takođe je naglasio da je u slučaju postojanja neotklonjive pravne zablude, isključena krivica kao obavezni element krivičnog dela, a samim tim i postojanje krivičnog dela, pa je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, sud preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo.