Ko raspisuje Interpolove poternice i koga obavezuju

Kada osumnjičeni ili osuđeni za krijumčarenje oružja, droge, za terorizam, ratne zločine nestanu bez traga, za njima se raspisuje među sedam boja najpoznatija Interpolova poternica – crvena. Na osnovu te poternice oni u inostranstvu mogu da budu uhapšeni i isporučeni zemlji koja ih goni.

Iako domaće zakonodavstvo i međunarodni ugovori gotovo do detalja regulišu postupak ekstradicije, u praksi su problemi česti. Najčešće kada je reč o krivičnim delima ratnih zločina.

"Mi smo imali recimo odbijanje i Nasara Orića i odbijanje izručenja Haradinaja, pa poslednji slučaj Morine. Očigledno je to u domenu političkih interesa, a ne u domenu prava", kaže Vladimir Davidović, pomoćnik ministra pravde. 

Da politika sve češće umeša prste u domen prava, tvrdi član Svetske asocijacije šefova policija Marko Nicović.

"Interpolu se prvi put desilo da je došao u stanje jedne haotične situacije. Mnoge zemlje sada koriste taj komfor da ne isporuče nekoga ili da utiču na drugu zemlju da ne isporuči nekog, zašto ne bih i ja. I Srbija ima sasvim puno pravo da kaže, primera radi, isporučiću recimo Kurda Turcima jer su politički interesi da sa Turcima imamo dobre odnose, a neću isporučiti Vasileva", kaže Nicović.

Tokom 2018. godine Srbija je drugim zemljama uputila 213 zahteva za izručenje, a u našu zemlju je stiglo oko 80 zamolnica. U najvećem broju slučajeva, kažu u Ministarstvu pravde, zahtevi se prihvataju. Odbijanja moraju da prate opravdani razlozi.

"Ti razlozi su pre svega politička krivična dela. Recimo, nije dozvoljeno izručivanje lica koja su dobila azil. Drugi razlozi su povreda vojne dužnosti.  I naravno dolazimo do najvažnijeg korpusa pitanja zbog kojeg se zamolnica može odbiti", kaže Davidović.

Svaka država koja nekoga izručuje, deportuje, ekstradira mora da ima garancije od države koja prihvata tu osobu da će se ljudska prava te osobe poštovati, kaže Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

"Moraju postojati garancije da će život te osobe biti zaštićen, da neće biti podvrgnuta torturi. Države vrlo često moraju da imaju garancije da će se toj osobi u koliko treba da joj se sudi, biti obezbeđeno pravo na pravično suđenje", kaže Kovačević.

Trajanje postupka ekstradicije nije ograničeno rokovima, već zavisi od zakonodavstva svake zemlje. Među najpoznatijim beguncima je Dobrosav Gavrić, koji je pred našim sudovima osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana. Uhapšen je pre osam godina u Južnoafričkoj Republiuci, a na njegovo izručenje naša zemlja još čeka.