Sud nije dobio dokumentaciju od Arhiva Jugoslavije o izručenju Miloševića

Ti zahtevi suda dati su povodom procesa u kom supruga Slobodana Miloševićeva, Mirjana Marković, privatnom optužnicom tereti nekadašnjeg upravnika Okružnog zatvora Dragišu Blanušu za otmicu supruga prilikom izručenja Hagu i za druga krivična dela na štetu te porodice.

Viši sud u Beogradu je u martu ove godine zatražio od ruskih nadležnih organa da na osnovu Evropske konvencije o pružanju međunarodne pravne pomoći, saslušaju Mirjanu Marković povodom ovog slučaja, dok je u julu tražio od Arhiva pomenutu dokumentaciju, ali ni ona nije stigla.

Ako se po zahtevima suda ne postupi do 17. januara 2019. godine verovatno će uslediti okončanje ponovljenog suđenja Blanuši, odnosno završne reči advokata Mire Marković i Blanušine odbrane.

Markovićeva u privatnoj optužnici tvrdi da je Blanuša bez odobrenja suda dozvolio da 28. juna 2001. godine N. N. lica odvedu Miloševića iz zatvora, a potom ga prebace u pritvor Haškog tribunala, gde je umro 11. marta 2006. godine.

U postupku protiv Blanuše, Markovićevu zastupa punomoćnik. 

Ovo suđenje se ponavlja po nalogu Apelacionog suda koji je ukinuo prvostepenu presudu kojom je Blanuša bio oslobođen optužbi za otmicu Miloševića, dok su druge optužbe bile odbijene zbog zastarelosti.

Pored pomenute optužbe za otmicu Miloševića, Blanuši se suđenje ponavlja i zbog optužbe Mirjane Marković da je neovlašćeno objavio knjigu "Čuvao sam Milološvića", koja govori o pritvorskim danima bivšeg predsednika SRJ pred njegovo izručenje Hagu, za koju je takođe bio oslobođen.

Viši sud mu ponovo sudi i zbog optužbe za neovlašćeno objaljivanje Miloševićevih fotografija slikanih u pritvoru, koja je bila odbijena zbog zastarelosti.

Optužnicu su preko punomoćnika u svojstvu "oštećenih kao tužilaca" još 2005. protiv Blanuše podneli Milošević, koji je tada već bio u Hagu, i njegova supruga Mira Marković, nakon što je tužilaštvo odbacilo njihovu krivičnu prijavu protiv Blanuše.

Prvostepena presuda 

Milošević je u međuvremenu preminuo u pritvoru Haškog tribunala, a Markovićeva je u Rusiji dobila politički azil, pošto se protiv nje u Srbiji vodi krivični postupak povodom kojeg je 2006. godine raspisana crvena porternica Interpola po nalogu Višeg suda.

U tom postupku je krajem juna, nakon 15 godina od pokretanja procesa, prvostepenom presudom osuđena na godinu dana zatvora zbog podstrekavanja nekadašnjih članova Vlade na zloupotrebu službenog položaja, odnosno nezakonitu dodelu stana dadilji njenog unuka.

Viši sud je u presudi, koja je ukinuta, zaključio da nije dokazano da je Blanuša bez odobrenja istražnog sudije Gorana Čavline i tadašnje predsednice Okružnog suda u Beogradu Vide Petrović Škero organizovao predaju Miloševića N. N. licima tako što ga je silom i prinudom iz Okružnog zatvora prebacio na heliodrom na Banjici, odakle je Milošević helikopterom Državne bezbednosti prebačen na aerodrom u Tuzli, pa iz Tuzle holandskim avionom za Hag.

Što se tiče neovlašćenog fotografisanja Miloševića u pritvorskoj šetnji, njegovog ulaska u maricu, zatim fotografisanja njegovih knjiga koje je čitao u pritvoru, Viši sud je u ukinutoj presudi zaključio da je to delo zastarelo još 28. juna 2011. godine.

Povodom neovlašćenog objavljivanja knjige sa tim fotografijama i privatnih razgovora Miloševića sa porodicom i advokatom u pritvoru, sud je u ukinutoj presudi zaključio da nije dokazano da je njima nastupila šteta za Miloševića i njegovu porodicu jer tokom postupka nije utvrđeno da li je i koliku imovinsku korist Blanuša sebi pribavio.