Pravosnažno odbijena tužba Ilije Devića protiv Novog Sada

Dević je tužbom tražio da sud Grad Novi Sad obaveže da mu isplati preko 15 milijardi dinara na ime materijalne štete, kao i 50 miliona dinara na ime štete u vidu psihičkih patnji i straha, nastalih kao posledica blokade računa i stečaja Autotrasportnog preduzeća "Vojvodine" čiji je Dević bio vlasnik, saopštio je danas Viši sudu u Novom Sadu.

Dević je, kako se dodaje u saopštenju, između ostalog tvrdio da je Grad Novi Sad odgovoran za štetu koju je pretrpeo navodeći da su ga njegovi predstavnici doveli u zabludu tako da je poverovao da će, kada investira svoj kapital u ATP "Vojvodina", to privredno društvo moći normalno da posluje, radi i ostvaruje dobit, a što se kasnije ispostavilo kao netačno, a za šta je Dević Ilija video odgovornost Grada Novog Sada. 

Naknada materijalne štete koju je Dević Ilija tražio od Grada Novog Sada odnosila se, između ostalog, na štetu nastalu u postupku privatizacije, štetu na ime izgubljene dobiti u ATP "Vojvodina", štetu po osnovu dobiti od poslovanja autobuske stanice (prihodi od peronizacije, zakupa, iznajmljivanja reklamnog prostora i slicnog...), štete po osnovu izgubljene dobiti od prodaje autobusa i mašina, kao i na štetu nastalu zbog oduzimanja Devićeve lične imovine.

Viši sud u Novom Sadu je u decembru mesecu 2017. godine doneo presudu kojom je odbio u celosti zahtev Devića kao neosnovan, a on je obavezan da tuženom Gradu Novom Sadu naknadi troškove sudskog postupka u iznosu od preko tri miliona dinara.

U toj presudi je, izmedu ostalog, bilo navedeno da Devic, lično, nije mogao od tuženog Grada Novog Sada potraživati opisanu štetu jer sa tuženim Gradom Novim Sadom on lično nije bio ni u kakvom ugovornom, niti u vanugovornom pravnom odnosu.

Prema stavu suda šteta je nastala u postupku privatizacije pri čemu je Dević zaključio Ugovor sa Agencijom za privatizaciju, a ne sa Gradom Novim Sadom.

U potvrđenopj presudi je kako se navodi u saopšrenju, navedeno još nekoliko dodatnih razloga za odbijanje tužbenog zahteva, kao što je činjenica da nije dokazana visina štete, niti je zahtev za naknadu nematerijalne štete bio dovoljno opredeljen.