Na suđenju za ubistvo Ćuruvije zatraženo izuzeće tužioca

Branilac optuženih, nekadašnjih pripadnika Resora državne bezbednosti, Zora Dobričanin Nikodinović pojasnila je da saslušanje zamenika tužioca traži pošto je pred sudskim većem kao dokaz izveden dopis od 3. septembra 2010, a koji je Mandić poslao BIA i u kom se navodi da im dostavlja USB sa telefonskim komunikacijama iz aprila 1999, navodno pribavljen tokom istrage o ubistvu Ćuruvije.

"Mi ne znamo šta se nalazi na tom USB, ali nas zanima ko je, kako i kada, i po čijem nalogu napravio pomenuti USB, bez odobrenja istražnog sudije", rekla je Zora Dobričanin Nikodinović.

Napominjući da Ustav Srbije precizno definiše nepovredivost slobode komunikacije građana, ona je ukazala da je po procesnom zakonu koji je važio u to vreme, ovakvu naredbu mogao da da samo istražni sudija.

"Iz tog razloga nas zanima ko je bez odobrenja istražnog sudije pribavio podatke o komunikaciji građana i dostavio ih BIA. Zbog toga tražimo da se pregleda USB i sasluša zamenik tužioca", izjavila je advokatica, ukazujući da tužilac može da bude saslušan, samo ukoliko bude prihvaćeno njegovo izuzeće – da više ne postupa u tom predmetu.

Prethodno, pred sudskim većem saslušan je radnik BIA Dejan Jablanović, koji je sa pripadnicima MUP-a učestvovao u pisanju izveštaja o telefonskim komunikacijama i analizi baznih stanica optuženih u vreme ubistva Slavka Ćuruvije.

Potvrdio je da je ovaj izveštaj sačinjen 13 godina posle likvidacije, tek 2012. godine.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik tog centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak, kome se zbog bekstva sudi u odsustvu.

Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Radonjić i Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.

Radonjić i Marković se terete za podstrekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.