Nema novog suđenja za pokušaj ubistva Vuka Draškovića

Tom odlukom potvrđeno je rešenje Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu od 26. aprila, kojim su odbijeni kao neosnovani zahtevi branilaca za ponavljanje krivičnog postupka, precizirala je za Tanjug portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić.

"Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se u predlozima za ponavljanje postuka ne ističu takve činjenice i dokazi koji nisu bili predmet razmatranja u postupku pred sudom 2. i 3. stepena, a koji bi mogli utvrđene činjenice dovesti u sumnju, već da predstavljaju navode, koji su već bili razmatrani u toku krivičnog postupka, zbog čega je prvostepeni sud pravilno odbio zahteve branilaca osuđenih", napomenula je Piljić.

Zahtev za ponavljanje postupka podnela je odbrana Branka Berčeka u julu 2017. godine, 10 godina od pravosnažnosti presude kojom su i Berček i Ulemek osuđeni na po 40 godina zatvora zbog ubistva Stambolića i pokušaja ubistva Draškovića.

Zahtev je bio podnet u dokaze za koje je odbrana tvrdila da pokazuju da on nije pucao na Draškovića.

Istom zahtevu i sa novim činjenicama pridružio se u novembru i Milorad Ulemek preko svog advokata.

Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka je podnet jer je, prema tvrdnjama odbrane, na rukavicama koje se pripisuju izvršiocu pokušaja ubistva Draškovića nađena krvna grupa koja nije Berčekova.

Na rukavicama je pronađena O - nulta krvna grupa, a Berčekova je AB Rh+.

Berček je pravosnažnom presudom pre skoro 12 godina, 2006. osuđen na 15 godina zatvora kao neposredni izvršilac pokušaja ubistva Draškovića, dok je u istom postupku za saučešće u ubistvu Ivana Stambolića osuđen na 40 godina zatvora, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od 40 godina zatvora.

Ulemek je u ovom slučaju osuđen na 40 godina zatvora.

Za odbranu je takođe sporno što su okrivljeni osuđeni na kazne od po 40 godina zatvora, s obzirom na presudu Vrhovnog suda Srbije iz 2002. godine koji je ocenio da se za krivična dela izvršena u vreme važenja smrtne kazne (koja je ukinuta 9. novembra 2001. godine), a pre propisivanja kazne od 40 godina zatvora (1. marta 2002. godine), može kao maksimanlna izreći kazna od 15 godina zatvora.

Odbrana osuđenih smatra da u tom delu presuda mora da bude preinačena na kaznu od 15 godina zatvora.

U ovom postupku za pokušaj ubistva Draškovića i ubistvo Stambolića na po 40 godina zatvora osuđeni su i Ulemek, kao i pripadnici JSO Duško Maričić i Nenad Bujošević, dok su Nenad Ilić i Leonid Milivojević osuđeni na po 15 godina zatvora.

Tadašnji šef Državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je u tom postupku na 15 godina zatvora, a Milorad Bracanović na četiri godine zbog navodnog prikrivanja krivičnog dela.