Zvezdan Jovanović: Pobune nije bilo, tužilaštvo podmeće

"Dva puta sam bio meta ovog tužilaštva (za organizovani kriminal) i iznova sam zatečen njegovom upornošću u poturanju laži i dokaza, dozvoljavanju da kriminalci i političari lažno svedoče, a da reč optuženog nema težinu u ovoj sudnici", rekao je Jovanović u završnoj reči na suđenju pripadnicima JSO optuženim za oružanu pobunu 2001. godine.

Jovanović, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, smatra da je krivična prijava advokata Srđe Popovića kojom je iniciran ovaj postupak, omogućila Čedomiru Jovanoviću i Vladimiru Bebi Popoviću da utiču na suđenje, "kako bi oprali svoje krvave ručice i prikrili kriminalne poslove".

Suđenju je prisustvovao i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je pred početak suđenja rekao "da puča nikako nije bilo i da je JSO upotrebljena u političkim obračunima unutar DOS-a".

Pre Jovanovića na prošlom suđenju svoju završnu reč izneo je takođe nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija, koji takođe služi kaznu od 40 godina zatvora zbog niza krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

I ostali optuženi će izneti završne reči 

Suđenje se nastavlja izlaganjem završne reči ostalih optuženih pripadnika rasformirane JSO, a nakon toga sud će zakazati izricanje prvostepene presude.

U završnim rečima tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je za sve optužene zatvorske kazne, dok su brabnioci optuženih tražili oslobađajuću presudu tvrdeći da nije bilo pobune, već da se radilo o protestu.

Za Ulemeka tužilaštvo je predložilo sudu da ga osudi na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako Ulemek nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je prema stavu tužilaštva imao ključni uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.

Za tadašenjeg komadanta JSO Zvezdana Jovanovića tužilaštvo je preložilo sudu da mu izrekne kaznu od 10 godina zatvora, dok je za pripadnike jedinice Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora.

Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvora.

Što se tiče Dušana Maričića Gumara, koji je u vreme pobune takođe bio komadant jedinice, medicinskim veštačenjem koje je zimus predstavljeno ocenjeno je da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen.

Tužilaštvo: JSO otkazala poslušnost

Ulemek, Jovanović i Maričić u požarevačkom zatvoru Zabela izdržavaju maksimalne kazne zatvora od po 40 godina zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Ostali optuženi se brane sa slobode.

Tužilaštvo u optužnici navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.

Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao auto-put.

Prvi put je to učinjeno 10. novembra na auto-putu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom auto-puta kroz Beograd kod Sava centra.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.

Optuženi su u svojim odbranama mahom tvrdili da je Jedinica bila bila obmanuta, jer je uhapsila braću Banović, koji su potom izručeni Tribunalu u Hagu, iako je postojao dogovor da se pripadnici JSO ne angažuju za privođenje haških optuženika.

Komandantima JSO je navodno rečeno da su u pitanju opasni kriminalci koji će pružati otpor i da niko nije spominjao Haški tribunal, ali se ispostavilo drugačije.

Tadašnji čelnici DB-a Goran Petrović i Zoran Mijatović su odbili da pričaju sa Jedinicom koja je bila u sastavu DB-a, što je rezultiralo nezadovoljstvom.