Ministarstvo pravde: O imunitetu Radete i Jojića odlučuje Skupština

Povodom protivljenja tužioca u Hagu da se radikalima, optuženim za nepoštovanje Haškog tribunala, sudi u Srbiji, Ministarstvo pravde Srbije uputilo je dopunu odgovora sudiji Mehanizma u Hagu.

Ministarstvo pravde je sudiji, koji treba da odluči da li će predmet protiv Vjerice Radete i Petra Jojića prebaciti pravosudnim organima Srbije na postupanje, u dopisu dalo uveravanja da oni ne mogu biti zaštićeni poslaničkim imunitetom od suđenja, na koje se pozivao haški tužilac.

"Pravo poslanika na imunitet postoji da bi mogli nesmetano da obavljaju svoje poslaničke dužnosti. Taj imunitet ne štiti poslanike u slučajevima ozbiljnih krivičnih dela", navodi se u dopisu.

Ukazano je da na zahtev tužilaštva, a povodom krivično gonjenja ili pritvaranja, Narodna skupštine može da ukine imunitet poslanicima.

U dopisu se takođe ističe da su Petar Jojić i Vjerica Radeta voljni da se pojave pred sudom, što su i pokazali svojim odazivanjem pozivu Višeg suda u Beogradu 17. maja 2016. godine o čemu je Haški tribunal bio obavešten.

Srbija je već obavestila Mehanizam da je spremna da preuzme slučaj protiv Radete i Jojića pošto su nadležni sud i tužilaštvo rekli da prema međunarodnim pravilima i prema važećem zakonodavstvu Srbije za to postoje uslovi.

U ovom slučaju Radetu i Jojića Haško tužilaštvo tereti za zastrašivanje svedoka u postupku koji je vođen protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.

Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.

Za Jojićem i Radetom, po naredbi Trinunala, posle toga su raspisane su crvene Interpolove poternice sa nalogom za hapšenje.

Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo – a to je Srbija.

Srbija se izjasnila da prihvata da sudi radikalima, ali se tome usprotivilo tužilaštvo u Hagu. Sada se čeka odluka sudskog veća Mehanizma.

Radeta i Jojić su optuženi za krivično delo nepoštovanja suda, odnosno, jer su navodno zastrašivali svedoke u slučaju protiv predsednika SRS-a Vojislava Šešelja.

Šešelj je, 11. aprila, odlukom Žalbenog veća Mehanizma pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog podsticanja na zločine nad Hrvatima u Hrtkovcima, ali je kaznu već odslužio u protvoru tako da neće ići u zatvor.

Tom presudom je preinačena je prvostepena presuda Haškog tribunala iz marta 2016. kojom je Šešelj bio oslobođen svih optužbi.

broj komentara 0 pošalji komentar