Sud će ponovo razmatrati zahtev Ulemeka i Berčeka

"Apelacioni sud smatra da se zaključak prvostepenog suda od 30. novembra prošle godine ne može prihvatiti kao pravilan, jer, ako je prvostepeni sud smatrao da zahtev za ponavljanje postupka ne sadrži sve podatke, morao je da pozove podnosioce da dopune zahtev, što nije učinjeno", napomenula je Piljićeva.

Prema ZKP, isprave kao dokaz podnose se u originalu, a prvostepeni sud nije preduzeo ništa da proveri autentičnost dokaza, već je ocenio da je neoverena fotokopija očigledno nepodoban dokaz, prenela je Piljićeva stav suda.

Zahtev za ponavljanje postupka podnet je u julu 2017. godine, 10 godina od pravosnažnosti presude kojom su i Berček i Ulemek osuđeni na po 40 godina zatvora zbog ubistva Stambolića i pokušaja ubistva Draškovića, a odbrana Berčeka je zahtev podnela Specijalnom sudu uz nove dokaze, za koje tvrdi da pokazuju da on nije pucao na Draškovića.

Istom zahtevu i sa novim činjenicama pridružio se u novembru i Milorad Ulemek preko svog advokata Aleksandra Kovačevića.

Inače, Berčekova odbrana je zahtev za ponavljanje krivičnog postupka podnela jer je na rukavicama koje se pripisuju izvršiocu pokušaja ubistva Draškovića nađena krvna grupa koja nije Berčekova.

Na rukavicama je pronađena O-nulta krvna grupa, a Berčekova je AB RH+.

U vreme suđenja, Specijalni sud nije obavio veštačenje krvne grupe Berčeka, ali je na osnovu podataka iz Zdravstvenog kartona opšte Bolnice u Požarevcu odbrana došla do činjenice da je Berček imalac AB RH+ krvne grupe.

Ponavljanje postupka odbrana traži budući da je Berček osuđen na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Naime Berček je pravosnažnom presudom pre skoro 12 godina, 2006. osuđen na 15 godina zatvora kao neposredni izvršilac pokušaja ubistva Draškovića, dok je u istom postupku kao saučesnik u ubistvu Ivana Stambolića osuđen na 40 godina zatvora, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od 40 godina zatvora.

Šta je još sporno odbrani?

Za odbranu je takođe sporno što su okrivljeni osuđeni na kazne od 40 godina zatvora, s obzirom na presudu Vrhovnog suda Srbije iz 2002. godine koji je ocenio da se za krivična dela izvršena u vreme važenja smrtne kazne (koja je ukinuta 9. novembra 2001. godine), a pre propisivanja kazne od 40 godina zatvora (1. marta 2002. godine), može kao maksimanlna izreći kazna od 15 godina zatvora.

Odbrana smatra da u tom delu presuda mora da bude preinačena na kaznu od 15 godina zatvora.

U zahtevu za ponavljanje postupka odbrana je predložila ispitivanje u svojstvu svedoka sudije Milene Drecun, koja nije učestvovala u glasanju prilikom donošenja odluke u trećem stepenu.

Berčekova odbrana smatra da je takva odluka nezakonita jer je doneta u krnjem sastavu sudskog veća.

U ovom postupku za pokušaj ubistva Draškovića i ubistvo Stambolića na po 40 godina zatvora osuđeni su i nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek i pripadnici JSO Duško Maričić i Nenad Bujošević, dok su Nenad Ilić i Leonid Milivojević osuđeni na po 15 godina zatvora.

Tadašnji šef Državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je u tom postupku na 15 godina zatvora, a Milorad Bracanović na četiri godine zbog navodnog prikrivanja krivičnog dela.

Iako su zahtev podneli samo Berčekov i Ulemekov branilac, ukoliko sud odobri ponavljanje postupka, on bi se ponovio svim osuđenim licima.