Kuburović: Selektivna pravda Haškog tribunala

Ministarka pravde Nela Kuburović je na sednici Saveta bezbednosti navela da će iza Haškog tribunala, koji odlazi u istoriju, ostati nasleđe koje se ogleda u deljenju "selektivne pravde", kao i zaključak da su srpske žrtve njemu bile manje važne.

Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na sednici posvećenoj poslednjem Izveštaju o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Nela Kuburović je ukazala da je pred Tribunalom najveći broj optuženih i osuđenih bio srpske nacionalnosti.

Istovremeno je podsetila da je Srbija posle ratova imala skoro milion izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

"Podaci svedoče o selektivnom postupanju suda, naročito kada se ima u vidu mandat u utvrđivanju pune istine. Postavlja se legitimno pitanje kako je tako mali broj ljudi odgovarao s jedne strane za stotine hiljada prognanih i ubijenih Srba, dok su s druge, samo Srbima dosuđivane doživotne kazne zatvora, čak u pet slučajeva. Da li smo u pravu ako zaključimo da je srpska žrtva bila manje važna za Haški tribunal?", upitala je Kuburovićeva. 

Ta činjenica, kako je navela, ostaje tema za razmatranje i buduće ocene o radu Tribinala, uključujući i ocenu istorije.

"Tribunal odlazi u istoriju, ali njegovo nasleđe ostaje. Pitanje je da li je ispunio svoju svrhu. Nažalost, statistički pregled njegovih odluka, iz naše perspektive, dodatno pojačava utisak selektivne pravde", navela je Kuburovićeva.

Ministarka pravde Srbije je članicama Saveta bezbednosti skrenula pažnju na inicijativu Srbije da osuđena lica pred Tribunalom služe kazne zatvora u zemljama porekla.

"U državama u kojima izdržavaju kaznu nije im omogućeno sporazumevanje na maternjem jeziku niti imaju priliku za susret sa porodicama ili bliskim osobama", navela je Kuburovićeva.

Istakla je da je Republika Srbija spremna da pruži sve garancije u slučaju upućivanja osuđenih da nastave izdržavanje kazne u Srbiji.

Navodi da je Srbija izručila Tribunalu 45 od ukupno 46 optuženih lica čije se izručenje zahtevalo, pošto je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti izručen Tribunalu.

"To je nesumnjiv znak da je Srbija sarađivala sa MKSJ na sveobuhvatan način. Nisam sigurna da se isto može reći za bilo koju drugu državu", napomenula je Kuburovićeva.

Ističe da će Srbija nastaviti da procesuira ratne zločine, te da isto očekuje i od drugih zemalja u regionu.

"Unapređenje nacionalnog pravosudnog sistema u skladu sa smernicama koje su, između ostalog, definisane i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina, usvojenom 2016. godine, ostaje jedan od prioriteta Srbije", napomenula je Kuburovićeva.

Ukazala je da je Vlada Srbije osnovala Mehanizam za praćenje implementacije te strategije, kojim rukovode ministar pravde i tužilac za ratne zločine.

"Smatramo da će ovaj mehanizam doprineti efikasnosti progona svih lica odgovornih za ratne zločine", zaključila je ministarka pravde.

Ađijus: Haški sud je sudio pojedincima

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus izjavio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je Tribunal sproveo pravdu na suđenjima zbog zločina koje su počinili pojedinci, a ne narodi, države ili vlade.

Formiranje Haškog suda je jedan od najponosnijih trenutaka međunarodne zajednice, ocenio je Ađijus, uz konstataciju da su se neki od samog početka plašili Tribunala i zbog toga odlučili da štite, čak i glorifikuju, počinioce zločina.

"Od početka je vođena kampanja protiv Haškog suda i dovođen je u pitanje njegov legalitet, ali je Tribunal ostvario ono što je, prilikom njegovog osnivanja 1993. godine, malo ko očekivao", izjavio je predsednik Haškog tribunala.

Navodi da je taj sud, uprkos svim skepticima, završio svoj rad kako je bilo planirano, i istakao da je "misija ispunjena".

"Ponosan sam što danas pred Savetom bezbednosti UN mogu da kažem: Misija je ispunjena", rekao je Ađijus podnoseći poslednji izveštaj Međunarodnog krivičnog truibunala za bivšu Jugoslaviju.

Ocenio je da je formiranje Haškog tribunala bilo prekretnica i jedan od trenutaka kojima se međunarodna zajednica može ponositi.

Dodao je da je Tribunal donosio nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu pravdu za zločine koje su počinili pojedinci, a ne narodi ili vlade.

Prema njegovim rečima, neuspeh Haškog tribunala značio bi i neuspeh cele međunarodne zajednice.

Navodi da okončanje rada i mandata Tribunala ne znači da je njegov rad završen, jer veliki broj zločina treba da bude procesiran pred sudovima zemalja bivše Jugoslavije.

Ocenjuje da nesrećni događaji poslednjih dana rada Tribunala ne treba da zasene poslednje nedelje rada i zaostavštinu Suda.

Pozvao je UN da pomogu i podrže institucije i aktere na terenu, jer se revizionizam i nacionalizam ne mogu izgnorisati.

"Odsustvo rata ne znači mir, posebno u Bosni i Hercegovini", rekao je predsednik Haškog tribunala.

Ističe da je Tribunal "svetionik nade u borbi protiv nekažnjenosti za masovne zločine".

Bramerc: Ustrajali smo na načelu lične odgovornosti

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u Savetu bezbednosti UN da rezultati rada tog suda pokazuju da se čak i za najteža kršenja međunarodnog humanitarnog prava može odgovarati ako međunarodna zajednica ima o tome jedinstven stav.

"Naši rezultati pokazuju da najodgovorniji za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava mogu za ta kršenja da odgovaraju ukoliko vlada politika koja se za takvu odgovornost zalaže, a međunarodna zajednica zauzme jednoglasan stav", naveo je Bramerc podnoseći poslednji izveštaj Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Govoreći o izostanku pomirenja u bivšoj Jugoslaviji, glavni tužilac Haškog tribunala je ipak ukazao da mnogi i dalje doživljavaju osuđene ratne zločince kao junake, dok se žrtve i preživeli zanemaruju i odbacuju.

"U regionu i dalje ne postoji istinska volja da se prihvate velika nedela iz prošlosti i pođe dalje, nažalost, ponajviše u političkim rukovodstvima", rekao je Bramerc.

Navodi da previše ljudi sluša ratne zločince koji se kriju iza tvrdnji o zajedničkoj odgovornosti.

Ratni zločinci, kako je dodao, uporno tvrde da se ne sudi njima nego njihovom narodu i uporno tvrde da presuda o njihovoj krivici znači da je kriva cela njihova zajednica.

"Suprotno tome, mi smo uvek ustrajali na načelu lične krivične odgovornosti", rekao je Bramerc.

Naglašava da te zločine nisu počinile države ili narodi već pojedinci, a ponajviše najviši politički i vojni čelnici.

"Da bih bio sasvim jasan o ovome: nijedna zajednica nije odgovorna za dela tih ljudi", rekao je glavni tužilac Haškog tribunala.

Dodaje da pravda sa društva skida teret zajedničke odgovornosti i utire put ka razumevanju i prihvatanju.

"Zbog toga pravda, iako sama po sebi nije dovoljna za ostvarenje pomirenja, predstavlja njegov ključni preduslov", rekao je Bramerc.

O dometima Tribunala govorili su i predstavnici članica Saveeta bezbednosti.

"Podsećamo na presudu za Ratka Mladića. Mladić je osuđen, između ostalog, za genocid u Srebrenici. Nadamo se da će ova presuda dati neku vrstu mira njegovim žrtvama", navela je predstavnica Sjedinjenih Američkih Država.

Ruski predstavnik navodi da Haški tribunal nije ispunio svoje zadatke.

"Tribunal nije ispunio svoje zadatke, nažalost. Sud je primer dvojakih aršina, nije bio sposoban da igra nezavisnu ulogu. Ilustrativno, apsolutna većina slučajeva je protiv Srba 60 odsto, osuđeni su na 1.000 godina zatvora. S druge strane, neosuđujuće presude za druge strane u konfliktu, između ostalog članova OVK", naveo je ruski predstavnik.

Za hrvatski državni vrh je neprihvatljiva optužujuća haška presuda bivšim liderima takozvane 'Herceg-Bosne', kao i utvrđivanje postojanja udruženog zločinačkog poduhvata.

"Svako tumačenje te presude izvan zakonskog okvira i bez eksplicitnih nalaza koji su potrebni da se ustanovi krivična odgovornost Hrvatske i njenog rukovodstva jeste manipulacija", navela je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.  

Pred Tribunalom je optužena 161 osoba. Protiv 156 njih pravosnažno su okončani postupci. Od pravosnažno osuđenih – 70 odsto je Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka šest odsto i Albanaca dva odsto.

Od 1993. godine pa do danas za funkcionisanje Haškog tribunala potrošeno je oko 2,5 milijardi dolara.

Preostale postupke, poput žalbenog u slučaju Karadžića, Stanišića i Simatovića, nastavlja rezidualni mehanizam.

broj komentara 4 pošalji komentar
(četvrtak, 07. dec 2017, 10:20)
anonymous [neregistrovani]

kako

sud ne moze da ima misiju, moze samo da ima predmete, i da na osnovu zakona, (a sad vec kojeg) donese zakljucke, ne moze da ima misiju koju treba da zavrsi, ali kako i oni sami kazu to je bio slucaj, znali smo to odavno...

(četvrtak, 07. dec 2017, 09:42)
anonymous [neregistrovani]

Sad su svi pametni

I sada oni koji su od samog pocetka govorili sve ovo,ukazivali na selektivnu i neravnomernu pravdu, nemaju nikakvu satisfakciju. Ili su bili marginalizovani ili kritikovani. Ako se svi slazemo sada o tom tzv. tribunalu,hoce li neko smoci snage da otvoreno kaze ili napise nesto o tome. Hoce li bar neko da ukaze na one koji su isporucivali nase ljude zarad laznih obecanja i pritisaka? 

(sreda, 06. dec 2017, 22:25)
DDanonymous [neregistrovani]

Bravo g-djice mnistarko Nela

Haski sud je bio politicki i antisrpski u cijim presudama su srpske zrtve bile manje vazne od ostalih zrtava i to im treba reci u lice kao sto im je danas g-djica Nela fino rekla.Kada se to govori u SB,UN treba se gledati u ambasadore SAD,V.Britanije i Francuske koja ionako tu zastupa svoje nego interese Njemacke,jer su to drzave koje su Srbe u R.Srpskoj i Srbiji stavile van zakona,nepravedno satanizovale i proglasile "genocidnim" iako su genocidi cinjeni upravo nad Srbima.

(sreda, 06. dec 2017, 21:56)
anonymous [neregistrovani]

Haski tribunal

Valjda je danas svima jasno da je osnovan da glavni krivci za sva desavanja speru sa sebe svaku odgovornost.