I posle Haga – Hag

Ovo telo okončaće žalbene postupke, postupke preispitivanja presuda, kao i postupke koji se tiču nepoštovanja suda i ponovljenih suđenja, uključujući žalbene postupake u slučajevima protiv Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, kao i slučaj dvoje radikala, Vjerice Radete i Petra Jojića.

U nadležnosti Mehanizma je i da nadgleda predmete koji su prosleđeni nacionalnim pravosudnim sistemima i da nadzire izvršenje kazni koje su izrečene osuđenima u Haškom sudu.

Istovremeno, ovo telo ima zadatak da brine i o zaštiti žrtava i svedoka i pruža pomoć nacionalnim pravosudnim sistemima, napominju u Mehanizmu.

Kažu da su oni zamišljeni kao mala, privremena i efikasna institucija čije će se funkcije i veličina vremenom smanjivati.

Trenutno se ta institucija sastoji od tri organa – to su sudska veća, u kojima je 25 sudija, zatim tužžilaštvo i Sekretarijat, koji pruža administrativnu podršku Mehanizmu.

Svakim od tri organa Mehanizma rukovode, stalno zaposleni predsednik, tužilac, odnosno sekretar, koji su zajednički za oba ogranka i u Hagu i u Aruši.

Izuzev predsednika, sudije rade na daljinu i samo na poziv predsednika, rekli su Tanjugu u Mehanizmu.

Dodaju da se velika većina sudskih spisa Tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji, između ostalog, sadrže dokumente u vezi s predmetima, dokaze predočene u sudnicama, audio-vizuelne materijale i transkripte suđenja iz okončanih predmeta se već nalaze u nadležnosti Mehanizma, dok će ostatak biti prebačen na Mehanizam po zatvaranju Tribunala.

Arhive Tribunala za bivšu Jugoslaviju nalaze se u prostorijama Mehanizma u Hagu, dok se drugi ogranak mehanizma za Ruandu nalazi u Aruši u Tanzaniji.

Kako napominju u ovom telu, ukupna količina arhiva preuzetih od Tribunala za Ruandu i bivšu Jugoslaviju koji će se naći u nadležnosti Mehanizma iznosiće oko 10.000 dužnih metara fizičkih spisa i oko tri petabajta digitalnih podataka, preciziraju u MICT.

S obzirom na to da je veliki deo javnih sudskih spisa Tribunala za bivšu Jugoslaviju već dostupan onlajn, dugoročni cilj Mehanizma je da učini dostupnim javnosti javne sudske spise Tribunala, uz istovremenu zaštitu poverljivih informacija u skladu s pravnim okvirom u kojem Mehanizam deluje.

Rezolucijom 1966 (2010), Savet bezbednosti UN je odredio da će Mehanizam delovati na početni period od četiri godine, počevši od 1. jula 2012.

Rad Mehanizma u postupcima koji su vođeni pred Haškim tribunalom nije oročen i biće produžavan odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok za to postoji potreba, rečeno je ranije u Mehanizmu.

Ukoliko Savet ne odluči drugačije, nastavak rada Mehanizma odvijaće se u dvogodišnjim periodima kojima će svaki put prethoditi ocena Saveta bezbednosti o napretku njegovog rada.