Haški sud postavlja zastupnika Šešelju za raspravu o žalbi

Sud je saopštio da će uloga Šešeljevog postavljenog pravnog zastupnika biti ograničena isključivo na zaštitu proceduralnih prava optuženog tokom rasprave.

Taj zastupnik, stoga, neće moći da ulazi u srž predmeta, to jest, da "u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva".

Šešeljevog postavljenog zastupnika naknadno će imenovati sekretarijat suda u Hagu.

Šešelj prethodno nije zvanično odgovorio na poziv suda da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi.

Lider Srpske radikalne stranke je, međutim, više puta izjavljivao da se u Hag neće više dobrovoljno vraćati nakon što ga je sud na jesen 2014. pustio na privremenu slobodu.

Obrazlažući odluku da Šešelju postavi zastupnika, sudija Teodor Meron ocenio je da je odbijanje optuženog da učestvuje u raspravi "ometanje procesa koje opravdava da njegovo pravo da sam sebe zastupa bude ograničeno".

Sud je ranije Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda posredstvom video veze, ako ne bude mogao da putuje u Hag.

Ako ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno".

U istom dokumentu, Šešelj je naglasio da "ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude", koje će uslediti u dogledno vreme posle rasprave o žalbi Tužilaštva.

Većinom glasova Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Optužnica je Šešelja teretila za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti, te ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.

Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014. pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri. Šešelj nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je bio od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica, do sredine novembra 2014.

Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo u novembru 2007, a dokazni postupak je završnim rečima bio okončan u martu 2012.