Hag: Konačna presuda u slučaju "Prlić i ostali" 29. novembra

Apelaciono veće Haškog tribunala zakazalo je za 29. novembar izricanje presude u slučaju "Jadranko Prlić i ostali", poslednjem i najobimnijem predmetu s kojim se to veće suočilo, saopštio je Haški tribunal.

Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić osuđeni su 2013. pred Pretresnim većem Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede Ženevske konvencije, a u vezi sa događajima u periodu 1992-1994. u osam opština i pet zarobljeničkih kampova na teritoriji Bosne i Hercegovine, podseća se u saopštenju.

Reč je o presudi koja se sa velikim interesovanjem očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno nakon što je nedavno predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović rekla da će Haški sud izgubiti kredibilitet ukoliko se, drugostepenom presudom, Jadranku Prliću i ostalim čelnicima tzv. Herceg-Bosne potvrdi optužnica za Udruženi zločinački poduhvat.

Kitarovićeva je tada izjavila da u drugostepenoj presudi haškoj šestorki ne sme biti izrečena presuda za Udruženi zločinački poduhvat, gde se spominje i nekadašnji predsednik Hrvatske, Franjo Tuđman.

"Sud bi po meni izgubio svaki kredibilitet. U ovom slučaju imamo hrvatske državnike, od predsednika Tuđmana do ministra odbrane Šuška, do načelnika glavnog stožera Bobetka, koji su već godinama mrtvi, pre nego je taj postupak finalizovan u toj prvoj presudi. Na neki način, govoreći kolokvijalnim jezikom, na sudu su duhovi koji se ne mogu braniti", rekala je Grabar-Kitarovićeva.

Sud u Hagu nije želeo da komentariše ovu izjavu Kitarovićeve.

U BiH izjava predsednice Hrvatske ocenjuje se kao politički stav, ali i strah da bi potvrđivanjem presude iz 2013. bilo jasno da je nekadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman želeo stvaranje "velike Hrvatske".

"Čudi me da uopšte Kolinda reaguje na sudsku presudu bosanskohercogovačkih državljana. Kao što znate, čitava ta šestorka to su ljudi sa bosanskohercegovačkim državljanstvom. Je li to dovoljno govori o strahu Zagreba da će uslediti presuda kojom će zvanična Hrvatska biti optužena kao saučesnik za agresiju na BiH", upitao je Šemsudin Mehmedović, poslanik SDA u Parlamentu BiH.

Bakir Izetbegović je ranije rekao da je je politika koja dolazi iz Hrvatske dvosmislena. Kaže, s jedne strane to je pružena ruka prijateljstva, a sa druge strane pravi se pritisak na BiH da bude u defanzivi.

"Pokušava se dakle predstaviti agresija koja je urađena sa hrvatske strane i sve ono što je urađeno u smislu zločina Herceg-Bosne da se to relativizuje, da se izjednače strane itd. I da se izvrši pritisak na bošnjačku stranu kako bi bila prihvaćena neka ustavna rešenja", istakao je Izetbegović, bošnjački član Predsednišva BiH.

U Zagrebu smatraju da se ova drugostepena presuda Prliću i drugima treba tretirati kao presuda pojedincima, a ne kao osuda celog hrvatskog naroda.

"Ja verujem da niko u Hrvatskoj ne smatra da je došlo do UZP-a. Jednostavno situacija u to doba na terenu je bila takva da si morao odbraniti sebe. Tada su razne vrste koordinacija radile, pa i Hrvati su zajedno sa Bošnjacima potpisali Splitsku deklaraciju, kako bi zajednički osigurali odbranu BiH. Postoji čitav niz dokumenata koji dokazuju da je Hrvatska usklađeno sa vlastima u BiH radila na odbrani suvereniteta BiH", poručio je Joško Klisović, zamenik za spoljne i evropske poslove Hrvatske.

Bivši mostarski logoraši, pak. kažu da je zanimlljiva reakcija Hrvatske.

Kada god se presuđivalo srpskim zvaničnicima i vojsci, iz Hrvatske je odobravana kvalifikacija Udruženi zločinački poduhvat, ističu logoraši.

Pretresno veće Haškog tribunala je zaključilo da su, od januara 1993, svih šest optuženih učestvovali u združenom zločinačkom poduhvatu s ciljem uspostavljanja hrvatskog entiteta u BiH koji bi olakšao ujedinjenje hrvatskog naroda, putem etničkog čišćenja muslimanskog stanovništva.

U presudi izrečenoj 29. maja 2013, Pretresno veće je Prlića i ostale osudio na ukupno 111 godina zatvora. Prlić je osuđen prvostepeno na 25 godina zatvora, dok je Stojiću, Praljaku i Petkoviću određena zatvorska kazna u trajanju od 20 godina. Ćorić je tada osuđen na 16 godina zatvora, a Pusić na 10-godišnju zatvorsku kaznu.

Sva šestorica osuđenika i Tužilaštvo podneli su žalbe na prvostepenu presudu, a zajedno su sakupili oko 150 argumenata za žalbu i uputili više od 12.000 strana žalbenih podnesaka.

Izlaganje završnih reči okončano je 29. maja 2015, a zasedanje Apelacionog veća održano je od 20. do 28. marta 2017, podseća se u saopštenju.

broj komentara 0 pošalji komentar