Stanišićeva odbrana: SDB Srbije nije kontrolisala vlasti u SAO Slavonija i Baranja

Stanišić, bivši načelnik SDB Srbije, optužen je zajedno sa svojim pomoćnikom Frankom Simatovićem Frenkijem, za ratne zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Svedok RFJ-113, iz čijeg iskaza proizlazi da je u to vreme bio policajac u SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, juče je izjavio da su pripadnici SDB Srbije Ilija Kojić i Radoslav Kostić imali stvarnu vlast u toj oblasti, iako su formalno bili pomoćnici ministra unutrašnjih poslova Milana Martića.

Stanišićev branilac Jan Edvards je tokom unakrsnog ispitivanja dokazivao da je Martić imao realnu vlast i da su mu Kojić i Kostić bili podređeni.

Kao dokaz za to, advokat Edvards predočio je dokument kojim je, u to vreme, Martić naložio Kojiću da obavezno prisustvuje jednom sastanku.

Da Kojić i Kostić nisu igrali značajnu ulogu u vođstvu SAO SBZS, Stanišićev branilac dokazivao je i činjenicom da oni nisu bili prisutni na Martićevom sastanku s rukovodstvom Republike Srpske, predvođenim Radovanom Karadžićem, posvećenom Vens-Ovenovom mirovnom planu.

Na Edvardsovo pitanje šta su bila zaduženja pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, svedok je odgovorio da su u Istočnoj Slavoniji "sve političke strukture dolazile kod Kojića" i da je on odlučivao o osnivanju policijskih stanica i svoj opremi koja im je bila neophodna.

Isti posao, prema rečima svedoka, Kostić je obavljao u Baranji.

Stanišićeva odbrana sugerisala je, a svedok je to potvrdio, da je i JNA u taj region upućivala oružje za lokalne Srbe, odnosno za Teritorijalnu odbranu.

Svedok RFJ-113 je u utorak opisao isporuke oružja iz Srbije preko Dunava u okolinu Vukovara koje je SDB Srbije organizovala i sprovela preko Kojića.

Na sugestiju advokata Edvardsa da je "JNA isporučila teško naoružanje za razaranje Vukovara", svedok je odgovorio potvrdno.

Veći deo unakrsnog ispitivanja odvijao se iza zatvorenih vrata da ne bi bio otkriven identitet zaštićenog svedoka, koji iskaz daje skrivenog lika i uz elektronsku izmenu glasa.

RFJ-113 u četvrtak odgovara na pitanja odbrane drugooptuženog Simatovića.

U glavnom iskazu, svedok je izjavio da su pripadnici lokalne TO i paravojska Željka Ražnatovića Arkana u leto 1991. proterivale, pljačkale i ubijale Hrvate i Mađare u selima Dalj i Ćelije u Istočnoj Slavoniji.

Po optužnici, SDB Srbije je kontrolisala lokalne teritorijalce, a Ražnatovićeva formacija bila je jedinica te službe.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH,1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009. godine, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.