Mišković oslobođen optužbi za zloupotrebe sa putarskim preduzećima

Istim rešenjem, Apelacioni sud je naložio da mu se zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka suđenje za utaju poreza ponovi pred Specijalnim sudom u Beogradu.

U odluci koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda navodi se da je sudsko veće tu odluku donelo jednoglasno. 

Ukinutim delom presude, Mišković je 20. juna 2016. godine bio osuđen za krivično delo utaja poreza izvršena pomaganjem.

Po nalaženju Apelacionog suda, nema dokaza da je Mišković izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u vezi sa putarskim preduzećima.

U osuđujućem delu presude, koji je ukinut po nalaženju Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka "budući da su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a oni razlozi koji su dati u znatnoj meri su nejasni i protivrečni".

Suđenje će mu se sada ponoviti samo po delu optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal koja ga tereti za pomaganje sinu Marku u utaji poreza po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća.

Miškoviću je suđenje zbog zdravstvenih problema u decembru 2015. godine razdvojeno od procesa protiv njegovog sina i ostalih optuženih.

Marku Miškoviću i Milu Đuraškoviću ponovo će se suditi za utaju poreza

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio i sina vlasnika "Delta holdinga" Marka Miškovića, Mila Đurškovića i ostale okrivljene od optužbi za oštećenje putarskih preduzeća u Srbiji čime je potvrdio jedan deo prvostepene presude Specijalnog suda.

Istom odlukom Apelacioni sud je ukinuo deo presude kojom su Marko Mišković i Milo Đurašković bili osuđeni na zatvorske i novčane kazne zbog utaje poreza, a Đurašković i još nekoliko okrivljenih i zbog oštećanja kruševačke "Fabrike maziva" (FAM) i naložio da im se suđenje ponovi pred Specijalnim sudom.

Ukinutim delom presude Marko Mišković je bio osuđen na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara.

Đurašković je zbog oštećenja kruševačke "Fabrike maziva" (FAM) i utaje poreza bio osuđen na sedam godina zatvora i novčanu kaznu od šest miliona dinara, a njegovi saradnici u tom slučaju na kazne od tri do pet godina zatvora.

Presudom Apelacionog suda Milutin Gašević, Zdravko Rašo, Predrag Filipović i Zoran Mihailović pravosnažno su oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća.

Zbog optužbi za pomaganje Marku Miškoviću da utaji porez, suđenje će se ponoviti i Živojinu Petroviću i Jadranki Bardić.

Zbog oštećenja FAM-a, ponovo će se suditi Dejanu Jeftiću, Risti Ristiću, Bori Jeliću, Branislavu Jovanoviću, Ljiljani Kostić i Srđanu Filipoviću.

Po nalaženju Apelacionog suda, nema dokaza da su Đurašković i Marko Mišković oštetili putarska preduzeća, pa tako ni da su im Risto Ristić, Milutin Gašević, Dejan Jevtić, Zdravko Rašo i Predrag Filipović u tome pomogli.

Što se tiče ukinutog dela presude, po stavu Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

"Izreka prvostepene presude je nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu ne sadrži ni razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni", naveo je Apelacioni sud. 

Protiv Marka Miškovića, njegovog oca Miroslava Miškovića, Đuraškovića, kao i još osam optuženih, krivični postupak je pokrenut krajem 2012. godine zbog sumnje da su oštetili putarska preduzeća za više miliona evra.

Tada su bili uhapšeni i posle višemesečnog boravka u pritvoru pušteni su da se brane sa slobode, pošto su položili višemilionska jemstva u evrima, a pasoši su im i dalje u sudskom depozitu i ne mogu da napuste boravište bez odobrenja suda.

Današnjom odlukom Apelacionog suda, "pala je" optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal koja ih je teretila da su finansijskim transakcijama izvlačili novac iz putarskih preduzeća i tako doveli do njihove propasti, odnosno da su ih u periodu od 2005. do 2010. godine oštetili za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.

Slučaj u vezi sa "Fabrikom maziva" (FAM) iz Kruševca pokrenut je 2010. godine.

Sumnja se da su optuženi u tom slučaju oštetili preduzeće FAM iz Kruševca za iznos od oko 3.181.070.378,54 dinara (više od 32 miliona evra) i Đuraškoviću pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 1.498.289.138,43 dinara (oko 15 miliona evra).

S obzirom na to da je većina optuženih za putarska preduzeća i na optužnici za FAM, postupci su spojeni i u februaru 2015. je krenulo objedinjeno suđenje.

Apelacioni sud: Povređeni su ZKP, Ustav i Evropska konvencija

Povodom ukidanja dela presude koji se odnosi na poresku utaju, Apelacioni sud je podsetio da je Miroslav Mišković proglašen krivim da je izvršio krivična dela utaja poreza u pomaganju, jer je svojim savetima sinu Marku, vlasniku pravnog lica, pomogao da prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje tih obaveza i time izbegne plaćanje obaveza po dobitku "Mera investment fund B. V.".

Apelacioni sud je naveo i da prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge kojim je to savetima Miroslav Mišković pomogao sinu da izvrši krivično delo, ako se ima u vidu odbrana okrivljenog, kao i saoptuženih prema kojima je postupak razdvojen, da je privredno društvo "Mera investment" osnovano i registrovano u Republici Srbiji po svim propisima važećim u Republici Srbiji, da je kupovina akcija od strane "Mera investment fund B. V." iz Holandskih Antila, a zatim unos akcija kao povećanje kapitala "Mera investment" bilo registrovano kod svih državnih organa i upisano kao promena u Agenciji za privredne registre u Republici Srbiji.

Takođe, taj sud je zaključio da je prvostepeni sud u osuđujućem delu povredio zakon, jer je svoju osuđujuću odluku zasnovao na autentičnom tumačenju Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i na obaveštenju Ministarstva finansija i privrede, odnosno organizma dve druge grane vlasti.

Apelacioni sud je ukazao da iz spisa predmeta proizlazi da se Specijalni sud dopisom obratio Narodnoj skupštini Srbije i Ministarstvu finansija i privrede, u kojima je direktno tražio odgovore na sporna pravna pitanja na koja nije imao odgovor ni nakon brojnih izvedenih dokaza odbrane i Tužilaštva za organizovani kriminal, saslušanih brojnih svedoka, stručnih savetnika, veštaka, te pravnih mišljenja brojnih stručnih savetnika iz oblasti poreske politike.

Reč je o dva pitanja: da li u konkretnom slučaju ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obračuna prijavljivanja i plaćanja poreza po odbitku za kapitalni dobitak i za koga.

Prema stavu Apelacionog suda, takvo postupanje prvostepenog suda je protivno Zakoniku o krivičnom postupku, Ustavu Srbije, kao i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Apelacioni sud je ukazao da, ako se tokom krivičnog postupka pojavi sporno pravno pitanje od kojeg zavisi primena Krivičnog zakonika, sud koji sudi u krivičnom postupku može sam rešiti to pitanje.

Pored toga, popunjavanje pravnih praznina se vrši od strane redovnih sudova u postupcima u kojima se pojavljuju, pa je sud je dužan da na taj način nadomesti nedostatke pravne norme, naveo je Apelacioni sud.

"Ovakvim postupanjem (Specijalnog) suda je došlo do povrede člana 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je zajemčeno pravo na pravično suđenje i kao i povrede člana 4 Ustava Srbije, kojim je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu", istakao je Apelacioni sud.

Stoga se, kako se dodaje, u konkretnom slučaju ne radi samo o formalno pravnom nedostatku – ko je ovlašćen da traži tumačenje, već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, na posletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku.