Smanjen broj lažnih dojava o bombi

Viši sud u Beogradu poziv da je bomba postavljena u zgradi dobio je poslednji put 2016. godine. Evakuisani su zaposleni i građani koji su se tu zatekli. Na sreću, dojava je bila lažna. Broj takvih poziva se, kažu, smanjio.

"Mi smo imali situaciju 2010. godine da je na dnevnom nivou bilo po tri-četiri lažne dojave, tako da sada nemamo tu situaciju, pre svega imajući u vidu da je veliki broj lica koja dojavljuju lažno podmetanje eksploziva, upravo procesuirano, da su vođeni krivični postupci čak su izrečene i kazne zatvora", ističe Bojana Stanković, portparol Višeg suda u Beogradu.

I telefonske dojave o bombama prošlog vikenda na Jaroslavskoj železničkoj stanici i jednom bioskopu u Moskvi pokazale su se kao lažne. I ne samo te. Rusijom su se prošle nedelje lažne dojave širirle kao epidemija. Zbog više od 100 anonimnih poziva, za nekoliko sati bilo je evakuisano više od 50.000 građana. Kremlj to karakteriše kao telefonski terorizam.

"Mi ne znamo ko su ljudi koji stoje iza toga, možemo unapred da ih smatramo delom priče o globalnom terorizmu čak iako su potpuno drugačijeg ideološkog predstavljanja, oni su u toj opštoj atmosferi terora odlučili da zbog ličnih frustracija stvore atmosferu panike u zemlji u kojoj žive iako nisu muslimani", napominje vojni analitičar Aleksandar Radić.

Isto tako, dodaje Radić, moguće je da takve akcije smišljaju islamski teroristi da bi pojačali efekte svojih dejstava.

Kada ne mogu direktno da napadnu, teroristi posežu za telefonskim terorizmom. Tako opominju da su prisutni.

"Dojavama o postavljenju eksplozivnih naprava dolaze do važnih podataka o tome kako primarna žrtva reaguje na to i nakon toga njihovi analitički timovi, terorista, analiziraju mere recimo vreme koliko je potrebno da se jedna zgrada evakuiše", napominje Milan Mijalkovski, pukovnik VBA u penziji.

Kada država primi poziv, na svaki mora da reaguje. Na to računa i napadač.

"To je iznurivanje protivnika, da njemu popusti pažnja i ako se to čini sistematski duže vreme možda će neko, mada kažem ne bi smelo, krizni štabovi moraju da ispoštuju proceduru", dodaje Mijalkovski.

U Srbiji, osim što su dojave o bombama odlagale suđenja, bile su i one kampanjske, najčešće na kraju školske godine. Do sada nijedna nije ukazivala na teorstite.