Stanišićeva odbrana: JNA kontrolisala srpske snage u Baranji

Svedok, koji iskaz daje skrivenog lika i uz elektronsku izmenu glasa, to je, međutim, samo delimično prihvatio.

U jučerašnjem glavnom iskazu, RFJ-151 izjavio je da su "crvene beretke" Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, 1991-95. godine, počinile zločine nad nesrpskim civilima u Baranji, u Hrvatskoj.

Stanišić, bivši načelnik SDB Srbije, i operativni oficir te službe Franko Simatović Frenki optuženi su za zlodela tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.

Stanišićev branilac Vejn Džordaš sugerisao je da su 1991. "pojedinci" iz "obaveštajnih službi JNA" naoružavali Srbe u Baranji, iako o tome nije postojala "zvanična odluka".

Svedok je to prvo potvrdio, ali je zatim dodao da "nije siguran". Precizirao je da je prvo došlo do "ilegalnog", a potom i do "legalnog" naoružavanja Srba.

Na sugestiju Stanišićevog branioca da je "bilo ko mogao zlostavljati (nesrpske) civile", RFJ-151 odgovorio je da je to bilo "tek posle legalnog naoružavanja svih punoletnih" Srba.

Advokat Džordaš potom je sugerisao da je "JNA, kao glavna vojna snaga, rukovodila aktivnostima u Baranji".

"Da, što se tiče Teritorijalne odbrane, ali nisam siguran koliko je JNA učestvovala u civilnom delu", uzvratio je RFJ-151.

Na pitanje da li je policija u Baranji odgovarala JNA, svedok je rekao da je "saradnje bilo kad god je trebalo" i da je policija u operacijama "angažovala i redovan i rezervni sastav".

Upitan od Džordaša da li su policijske snage tokom ratnih dejstava bile potčinjene JNA, RFJ-151 je rekao: "Pretpostavljam, da, jer su ušle u zonu odgovornosti JNA".

Na sugestiju Stanišićevog branioca da je 1991. policija "podnosila krivične prijave" protiv počinilaca zlodela, svedok je odgovorio da je "tada vrlo malo urađeno po zakonu i pravilu službe, bilo je malo procesuiranih za krivična dela".

On je prihvatio sugestiju advokata Džordaša da je bilo teško identifikovati počinioce nedela i da je "čak i dobro naoružana JNA imala problem da kontroliše kriminal".

Stanišićev branilac svedoka je zatim pitao da li je "odluka lokalnih kriznih štabova bila da se protera hrvatsko stanovništvo".

"Bilo je situacija kada su krizni štabovi po nekim od mesta proterivali ljude", glasio je odgovor RFJ-151.

"Ali, većina kriznih štabova je činila sve što je mogla da zaustavi zločine", sugerisao je Džordaš.

"Bilo je takvih, ali da li je bila većina...", ostao je nedorečen svedok.

Današnje unakrsno ispitivanje svedoka odvijalo se većim delom iza zatvorenih vrata, radi zaštite njegovog identiteta.

RFJ-151 nastaviće sutra da odgovara na pitanja odbrane Stanišića i Simatovića.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović, počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009. godine, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013. godine, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015. godine, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.