Odbrana Simatovića: Mladić i JNA odgovorni za zločin u Škabrnji

Svedok optužbe Marko Miljanić, koji je bio komandant hrvatskih snaga koje su Škabrnju branile, prihvatio je tu sugestiju kao "verovatnu".

Tokom unakrsnog ispitivanja, Simatovićev branilac Vladimir Petrović citirao je zapis koji je Mladić, tada komandant Kninskog korpusa JNA, u svoju radnu beležnicu uneo 17. novembra 1991, dan uoči napada na Škabrnju.

Kao jedan od zadataka, Mladić u belešci navodi: "Da prodrma oklopni bataljon ka Škabrnji i Nadinu, da to zbriše".

"Kvalitetno očistiti rejon Nadin-Škabrnja", glasila je direktiva koju je Mladić uputio svojim snagama.

Simatovićev branilac sugerisao je svedoku da su "ta naređenja, nažalost, završila u tragediji u vašem selu, Škabrnji".

"Verovatno, nisam siguran, ali verovatno", odgovorio je Miljanić.

U jučerašnjem glavnom iskazu, Miljanić je izjavio da srpske snage u Škabrnji, 18. i 19. novembra, ubile 75 Hrvata, "pretežno civila".

Dodao je da nije video ko je tačno počinio zločine nad civilima u Škabrnji nego je to čuo od očevidaca.

Ta Miljanićeva saznanja se, po njegovim rečima, poklapaju sa izveštajima JNA da su počinioci bili pripadnici krajiške Teritorijalne odbrane, "dobrovoljci iz Srbije" i milicija Krajine.

Po optužnici, snage koje su počinile zlodela u Škabrnji bile su tada pod kontrolom Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, odnosno njenog šefa, prvooptuženog Jovice Stanišića i operativca na terenu, drugooptuženog Simatovića.

U današnjem unakrsnom ispitivanju, branilac Petrović podsetio je svedoka da je juče prvi put pomenuo pripadnike MUP-a kao počinioce, iako je do sada nekoliko puta svedočio u Hagu.

Na pitanje advokata da li je pogrešio, Miljanić je uzvatio: "Ne znam, nisam siguran".

Simatovićev branilac je za vreme ispitivanja sugerisao da je napad na Škabrnju bio vojna nužnost zbog blizine zadarskog vojnog aerodroma Zemunik i puteva vitalnih za opstanak JNA, čije su kasarne u to vreme blokirale hrvatske snage.

Svedok Miljanić to, međutim, nije prihvatao tvrdeći naprotiv da je JNA granatirala Zadar i Škabrnju, iako je hrvatske snage nisu izazivale.

Danas započet iskaz, takođe o napadu na Škabrnju, sledeći svedok optužbe Luka Brkić nastaviće sutra.

Simatovića (67) i Stanišića (66) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeni proces počeo je 13. juna, a Miljanić je osmi svedok optužbe.

Prvooptuženi Stanišić ne prisustvuje sudenju u Hagu, zato što ga je raspravno z veće pustilo na privremenu slobodu do 27. septembra.