Miljanić: Srpske snage u jesen 1991. ubile 75 Hrvata u Škabrnji

Marko Miljanić, tadašnji komandant odbrane sela od napada koji je predvodila JNA, posvedočio je da su mu, tokom tog ataka, "ubijeni otac, brat i sedam rođaka".

Svedok je rekao da nije video ko je tačno zločine nad civilima u Škabrnji počinio, nego je to čuo od očevidaca.

Podvukao je, međutim, da se njegova naknadna saznanja podudaraju sa izveštajem bezbednosnog oficira JNA, majora Branislava Ristića da su počinioci bili pripadnici krajiške Teritorijalne odbrane, "dobrovoljci iz Srbije" i grupa koju je vodio pripadnik milicije Krajine Goran Opačić.

Taj izveštaj, koji je u sudnici citirao tužilac Daglas Stringer, major Ristić je pretpostavljenima uputio u danima posle napada na Škabrnju 18. i 19. novembra 1991.

Po optužnici, snage koje su počinile zlodela u Škabrnji bile su tada pod kontrolom Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, odnosno njenih zvaničnika Stanišića (66) i Simatovića (67).

Svedok Miljanić opisao je kako je JNA, tokom napada kojim je komandovao pukovnik Ratko Mladić, granatirala Škabrnju i na selo iz aviona bacala "kasetne bombe na čijim je košuljicama pisalo: Pozdrav od JNA za Tuđmanove pacove".

Miljanić je izjavio i da su srpske snage, za vreme napada, isturale zarobljene hrvatske civile ispred i oko tenkova JNA kao "živi štit".

"Kad sam ja hteo da uništim tenk, video sam oko 50 žena, dece i staraca ispred i oko tenka. Bilo je inicijative da se tenk uništi bez obzira na to, ali ja to nisam dozvolio", rekao je Miljanić.

I tu tvrdnju svedoka, tužilac Daglas Stringer potkrepio je izveštajem majora JNA Ristića u kojem su vojnici potvrdili da su hrvatski civili korišćeni kao "živi štit".

"Iza JNA su išle paravojne formacije koje su odvodile civile i mnoge ubile", rekao je Miljanić.

U unakrsnom ispitivanju, branilac prvooptuženog Stanišića Jan Edvards pitao je svedoka ko je tačno napao Škabrnju.

"Ja sam siguran za JNA i MUP – da li Srbije ili Krajine, ne znam... Za dobrovoljce ne znam, čuo sam", odgovorio je Miljanić.

Upitan da li su "lokalci" pratili JNA, svedok je odgovorio da je "toga bilo". "Pojedine žene, među kojima je bila i moja majka, tukli su maloletnici... ali svi su bili u uniformama".

Na Edvardsovu sugestiju da su "mnogi imali zamazana lica ili maske", Miljanić je uzvratio: "Nisu svi, JNA nije, a za njom su išli ti lešinari".

Odgovarajući na pitanja Stanišićevog advokata, svedok je potvrdio da su hrvatske snage u Škabrnji imale nekoliko minobacača koji su bili smešteni "150 metara od crkve", kao i protivtenkovski top.

Naznačio je, međutim, da su katolička crkva i mnoge kuće u selu bile uništene "dva meseca posle napada".

Miljanića će sutra unakrsno ispitivati branioci drugopuženog Simatovića.

Optužnica protiv Stanišića i Simatovića

Ratnog operativca SDB Srbije Simatovića i šefa te službe Jovicu Stanišića optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeni proces počeo je 13. juna, a Miljanić je osmi svedok optužbe.

Prvooptuženi Stanišić ne prisustvuje sudenju u Hagu, zato što ga je raspravno veće pustilo na privremenu slobodu do 27. septembra.