General Lugonja osuđen, ostali "Mladićevi jataci" oslobođeni

Penzionisani general Vojske Republike Srpske Marko Lugonja je jedini tokom procesa priznao da je skrivao Ratka Mladića u svom stanu.

Ovom odlukom, koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda, preinačena je druga prvostepena presuda kojom je u maju prošle godine zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja bila odbijena optužba protiv svih okrivljenih.

Prva prvostepena presuda iz 2010. godine, kojom su optuženi bili mahom oslobođeni ili su optužbe takođe zbog zastarelosti bile odbijene, bila je ukinuta pa se suđenje ponavljalo po nalogu Apelacionog suda.

Pravosnažnom presudom optužbi su zbog nedostatka dokaza oslobođeni Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Vasković Janjušević, Bojan Vasković i Blagoje Govedarica.

Lugonja, penzionisani general, osuđen je jer je u toku septembra 2002. godine u Beogradu krio Mladića u svom stanu i obezbeđivao mu namirnice kao i druge stvari potrebne za život iako je znao da se Mladić nalazi na optužnici haškog tužioca zbog izvršenja 15 krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, a za kojim je Okružni sud u Beogradu u maju 2002. godine izdao poternicu.

Apelacioni sud navodi da smatra da je Marko Lugonja izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela s obzirom na to da je i sam priznao izvršenje krivičnog dela.

Prema tom priznanju, Lugonja je Mladića u svoj stan primio na nagovor generala Zdravka Tolimira. Mladić se u Lugonjinom stanu zadržao pet-šest dana.

Apelacioni sud podseća da je odluka da primi Mladića u svoj stan bila Lugonjin izbor, kao i da mu je bilo poznato da je u Hagu bila podignuta optužnica protiv Ratka Mladića i raspisana poternica.

Mladiću je, kako je rekao na suđenju, pomogao jer je bio njegov komandant.

Što se tiče ostalih optuženih koji su sada oslobođeni optužbe, Apelacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, ali da tokom postupka javni tužilac nije ponudio dovoljno jasne i uverljive dokaze kojima bi potkrepio svoju optužbu, navodi se u odluci Apelacionog suda.

"Jataci" koji su krili Mladića posle 2006. do njegovog hapšenja pet godina kasnije, 26. maja 2011, sklopili su sporazum o priznanju krivice s Tužilaštvom za ratne zločine, na uslovne kazne zatvora.

Suđenje Mladiću u Tribunalu je u završnoj fazi.

Oslobođeni "jataci" mogu da tuže državu

Stanko Ristić, koji je, posle više od 11 godina od hapšenja, sada pravosnažno oslobođen od optužbi, u pritvoru je zbog tog slučaja proveo petnaest i po meseci, dok su ostali optuženi u pritvoru bili od tri do osam meseci.

Prema rečima Ristićevog branioca Nemanje Govedarice, Ristić sada ima pravo da traži odštetu od države zbog neosnovanog lišenja slobode, odnosno za vreme provedeno u pritvoru, baš kao i svi ostali pravosnažno oslobođeni.

Da li će to i učiniti, odlučiće u narednom periodu nakon što primi pravosnažnu presudu, naveo je advokat Tanjugu.

Što se tiče pravosnažne presude, Ristićev branilac podseća da je od početka postupka odbrana tvrdila da nisu osnovane tvrdnje tužilaštva i da nema dokaza da su optuženi izvršili krivična dela.

"Apelacioni sud doneo je jedinu moguću i na zakonu zasnovanu odluku", rekao je Govedarica i napomenuo da tokom čitavog postupka tužilaštvo nije obezbedilo nijedan materijalni dokaz ili iskaz svedoka, koji bi doveo do osuđujuće presude.

Pored toga, kako je naveo Govedarica, začuđujuće je to što tužilaštvo nije insistiralo da saslušaju Mladića u Haškom tribunalu nakon njegovog hapšenja, već je to činila odbrana.