Suđenje Stanišiću i Simatoviću, svedok davao iskaz na zatvorenoj sednici

Na kratkom javnom delu današnjeg zasedanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš uložio je prigovor na prihvatanje određenih dokaza tokom iskaza svedoka.

O pojedinostima tog prigovora, strane u postupku raspravljale su, potom, na zatvorenoj sednici.

Zatvorena sednica najviši je nivo zaštite identiteta svedoka pred međunarodnim sudskim mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala, koji sudi Stanišiću i Simatoviću.

U skladu s tim, javnosti nisu dostupni ni pseudonim pod kojim svedok daje iskaz, niti tema o kojoj svedoči.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1995 godine.

U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009. godine, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013. godine, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015. godine, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela. Optužen za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid u BiH, 1991-1995, bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali on je, pre kraja procesa, 2006. godine umro u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

Generala Momčila Perišića, koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, apelaciono veće Tribunala pravosnažno je oslobodilo krivice, poništivši prvostepenu presudu kojom je bio proglašen krivim za zločine u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici i osuđen na 27 godina zatvora.

Pravosnažnu presudu po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1993-1995, čeka i Vojislav Šešelj, koga je prvostepeno veće, u martu prošle godine, oslobodilo krivice.

U to vreme, međutim, Šešelj nije bio zvaničnik vlade u Beogradu, nego lider Srpske radikalne stranke.

Pre svedoka koji je juče započeo svedočenje, na ponovljenom procesu Stanišiću i Simatoviću iskaz su, od početka, 13. juna, do danas dali još svedoci: RFJ-153, Radoslava Maksića, Džona Vilsona, RFJ-072, Vladu Vukovića i RFJ-066.

Svi su svedočili o ulozi Stanišić i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama u SAO Krajini, kao i zločinima koje su te formacije počinile nad hrvatskim civilima, 1991-92.

Na suđenju Stanišiću i Simatoviću, krajem ove nedelje, nastupiće jednomesečna letnja pauza.

Simatović je zatražio da, tokom pauze, bude pušten u Srbiju, na privremenu slobodu, dok Stanišić traži da, zbog hronične bolesti, u Beogradu ostane dok tužioci u Hagu ne okončaju izvođenje dokaza protiv njega.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003. godine, obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.