Svedočenje iza zatvorenih vrata na suđenju Stanišiću i Simatoviću

Javnosti je ostao nedostupan pseudonim pod kojim je svedok dao iskaz, kao i tema o kojoj je svedočio.

Od početka ponovljenog suđenja Stanišiću i Simatoviću, 13. juna, tužioci su pred raspravno veće, pre današnjeg, izveli šestoricu svedoka: RFJ-153, Radoslava Maksića, Džona Vilsona, RFJ-072, Vladu Vukovića i RFJ-066.

Svi su svedočili o ulozi Stanišić i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama u SAO Krajini, kao i zločinima koje su te formacije počinile nad hrvatskim civilima, 1991-92.

Tadašnjeg čelnika Službe državne bezbednosti Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Na suđenju Stanišiću i Simatoviću, krajem ove nedelje, nastupiće jednomesečna letnja pauza.

Simatović je zatražio da tokom pauze bude pušten u Srbiju na privremenu slobodu, dok je Stanišić traži da, zbog hronične bolesti, u Beogradu ostane dok tužioci u Hagu ne okončaju izvođenje dokaza protiv njega.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Suđenje ponovljeno posle žalbe Tužilaštva 

Posle prvog suđenja, koje je, posle jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009. godine, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je u maju 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je u decembru 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela. Za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid u BiH, 1991-95. bio je optužen tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali je on pre kraja procesa 2006. umro u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

Generala Momčila Perišića, koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, apelaciono veće Tribunala pravosnažno je oslobodilo krivice, poništivši prvostepenu presudu kojom je bio proglašen krivim za zločine u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici i osuđen na 27 godina zatvora.

Pravosnažnu presudu po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1993-95, čeka i Vojislav Šešelj, koga je prvostepeno veće u martu prošle godine oslobodilo krivice. U to vreme Šešelj nije bio zvaničnik vlade u Beogradu, nego lider Srpske radikalne stranke.