Simatović traži privremenu slobodu tokom pauze u radu Haškog suda

Simatovićevi branioci su u zahtevu podsetili da se Simatović i prvi put dobrovoljno predao Tribunalu, kao i da se svaki put odazivao svim pozivima suda da se vrati u pritvorsku jedinicu sa privremene slobode.

Takođe su naveli da će od Vlade Srbije tražiti da pruži garancije za njegov boravak u Srbiji.

Odbrana Simatovića kojem je 13. juna počelo ponovljeno suđenje zajedno sa Jovicom Stanišićem zbog optužbi da su počinili ratne zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, najavila je da će letnju pauzu u radu suda iskoristiti za pripremu odbrane.

Simatović i Stanišić su nakon prvog suđenja bili oslobođeni svih optužbi ali je žalbeno veće tribunala tu odluku ukinulo i naložilo da im se suđenje ponovi. 

U optužnici se navodi da su Stanišić i Simatović, visoko rangirani zvaničnici Službe državne bezbednosti (DB) Srbije, bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) koji je imao za cilj prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) počinjenjem zločina progona, ubistva, deportacija i nehumanih dela. 

Prema navodima optužnice, Stanišić i Simatović, delujući pojedinačno i/ili u dogovoru s drugim učesnicima UZP, učestvovali su u UZP tako što su formirali, finansirali i snabdevali specijalne jedinice DB Srbije koje su učestvovale u činjenju zločina u Hrvatskoj i BiH u periodu od 1. avgusta 1991. do 31. decembra 1995. godine i pružali im podršku.

U maju 2013, Pretresno veće i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju su većinom glasova zaključili da Stanišić i Simatović nisu odgovorni za počinjenje zločina koji im se stavljaju na teret i oslobodilo ih svih optužbi, te naložilo da odmah budu pušteni na slobodu. 

Žalbeno veće je po žalbi tužilaštva 15. decembra 2015. poništilo oslobađajuću presudu i naložilo da se Stanišiću i Simatoviću sudi ponovo po svim tačkama optužnice.

Oni negiraju krivična dela za koja su optuženi.