Karadžiću nametnut advokat

Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću biće nastavljeno u martu 2010. godine, čime je sudija delimično uvažio zahtev za odlaganje.

Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je i da Karadžiću nametne branioca po službenoj dužnosti, pošto se dva puta od početka suđenja nije pojavio u sudnici. Veće je naložilo sekretarijatu suda da odmah nađe i postavi branioca.

Karadžić će iduće nedelje, posle razgovora sa pravnim savetnicima, odlučiti da li će uložiti žalbu na odluku o postavljanju branioca, rekao je agenciji Beta izvor blizak Karadžiću.

Bivši predsednik RS ima rok od 14 dana da uloži žalbu. Karadžić će, sutra popodne u pritvoru Tribunala, sa savetnicima razmotriti kako da nađu "konstruktivan" odgovor na odluku suda, navodi Betin izvor.

Tim za odbranu ne prihvata odluke Tribunala

Advokat Svetozar Vujačić, član pravnog tima za odbranu Radovana Karadžića izjavio je za internet portal RTS-a da Karadžić neće prihvatiti ni nametnutog branioca, ni odlaganje suđenja za mart sledeće godine.

"Nema ni govora da Karadžić prihvati nametnutog branioca, čak iako je on advokat iz Srbije", kaže Vujačić.

Vujačić smatra da je odlaganje za nekoliko meseci nedovoljno vreme da se samo pregleda milion i trista stranica materijala optužbe i oko sedamsto hiljada strana dokumenata odbrane. Pravni tim će se žaliti na ovakvu odluku Tribunala i tražiti odlaganje do juna.

Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam

Odlukom da Karadžiću postavi branioca, sudsko veće mu nije oduzelo pravo da se zastupa sam, ali ga je upozorilo da će to učiniti ako se u martu ne pojavi u sudnici ili ako bude ometao postupak na drugi način.

Postavljeni branilac će preuzeti potpuno zastupanje Karadžića samo ako on u martu odbije da učestvuje u suđenju. Odlaganje nastavka suđenja do marta je neophodno da bi se nametnuti branilac pripremio za proces.

Pretresno veće Tribunala pozvalo je Karadžića da "u potpunosti sarađuje i o svojoj odbrani razgovara sa postavljenim braniocem".

Karadžić je optužen za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumano ponašanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca za vreme rata u bivšoj SFRJ između 1992. i 1995. godine.