Artmanova odbila da se izjasni

Na pitanje pretprocesnog sudije Karmela Ađijusa želi li da se izjasni, Artmanova je u sudnici preko svog advokata Vilijama Burdona odgovorila negativno.

Sudija nije dozvolio braniocu da obrazloži zašto Artmanova ne želi da se izjasni, već je, u skladu sa pravilima Tribunala, u spis izdiktirao da se optužena ne oseća krivom.

Po rečima sudije Ađijusa, sudski sekretarijat je juče usvojio zahtev Artmanove da joj Tribunal plaća advokata tokom procesa, zato što sama nema dovoljno novca.

U prvom pojavljivanju pred sudom, krajem oktobra, Artmanova je odbila da se izjasni, navodeći kao razlog da još nije rešen njen zahtev za finansiranje advokata.

Sudija Ađijus nagovestio je da bi suđenje Artmanovoj moglo početi u januaru iduće godine.

Haški tribunal optužio je krajem avgusta Artmanovu za nepoštovanje suda zato što je u svojoj knjizi i jednom članku, ove i prošle godine, obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.

"Florans Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u optužnici.

Dve tačke optužnice Artmanovoj na teret stavljaju nepoštovanje suda zato što je "svesno i namerno objavila informacije uz kršenje naređenja sudskog veća" i tako ometala sprovođenje pravde.

"Mir i kazna"

U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.

Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.

U knjizi "Mir i kazna", Artmanova - napominjući da su "poverljive" -  citira dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala, na čelu sa Faustom Pokarom, koji je i predsednik suda, odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.

"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.

Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".

Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.

"Tužilaštvu nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", piše Artmanova.

Artmanova je od 1999. do 2006. bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.

Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.