Ramuš Haradinaj, od Glođana do Kolmara i nazad

Ramuš Haradinaj se, posle tromesečnog većanja francuskog pravosuđa o izručenju Srbiji, vraća kao slobodan čovek i mogući kandidat opozicije za premijera, odnosno za rolu koju je kratko obavljao pre nego što se 2005. godine prvi put obreo u Hagu na suđenju za ratne zločine. Senka optužnica za ratne zločine pratiće ga sve dok Euleksov sud za zločine OVK ne objavi imena optuženih.

Nekadašnji regionalni komandant OVK se na Kosovo, posle tromesečnog prinudnog boravka u Francuskoj, vraća na mesto sa kojeg je i krenuo na inauguraciju Donalda Trampa – ostaje drugi po popularnosti bivši lider OVK koji se odlučio za političku karijeru, odnosno predsednik četvrte po snazi stranke na tamošnjoj političkoj sceni.

Slavlje i vatromet, kojima je u Prištini pozdravljena odluka suda u Kolmaru da Ramuša Haradinaja ne izruči Srbiji, nesumnjivo će podići njegove akcije pred uzburkan period koji očekuje Kosovo u narednim mesecima, uključujući glasanje o demarkaciji sa Crnom Gorom i objavljivanje spiska optuženih pred novim sudom za ratne zločine, formiranim pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Njegove ambicije, kao uostalom tokom čitave karijere, jesu najviše – opozicija je već, doduše stidljivo, najavila da bi Ramuš Haradinaj mogao biti kandidat za novog premijera Kosova ukoliko se raspadne krhka koalicija Demokratske partije Kosova Hašima Tačija i Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe.

Životni put Ramuša Haradinaja

Ramuš Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, na zapadu Kosova. Kao dečak, kako je kasnije pričao, želeo je da postane astronom, a ranu mladost proveo je poput većine svojih vršnjaka u godinama ispunjenim albanskim demonstracijama. Završio je srednju školu i 1989. godine odslužio tadašnju Jugoslovensku narodnu armiju. Leti je radio u Švajcarskoj, zimi boravio na Kosovu, gde je 1991. optužen, ali i oslobođen, zbog navodnog učešća u demonstracijama.

Nakon suđenja otišao je u Švajcarsku, gde se ubrzo pridružio Narodnom pokretu Kosova – organizaciji iz koje su u kasnijem sledu događaja izrasle Oslobodilačka vojska Kosova i većina sadašnjih kosovskih političkih stranaka.

U Švajcarskoj je, kako je posle govorio, vredno "radio i trenirao kung-fu", dok je osnovna znanja o vojnoj doktrini prikupljao od švajcarskih vojnika, ali i tokom nikada do kraja nerazjašnjenih "treninga u Francuskoj".

"Nikada nisam bio pripadnik Legije stranaca", rekao je u knjizi "Kazivanje o ratu i slobodi", izdatoj na Kosovu 1999. godine. Tokom putešestvija po Evropi upoznao je i prvu suprugu, Finkinju Joanu Karlson, koja u kasnijem sledu događaja preuzimala ključnu ulogu u uspostavljanju kontakata sa zapadnim diplomatama, posebno Amerikancima.

Za razliku od ostalih lidera OVK, poput Hašima Tačija, Adema Jašarija, Azema Sulje, ali i Agima Čekua, Ramuš Haradinaj je do početka 1998. godine bio poprilično nepoznata ličnost na već prilično uzburkanoj kosovskoj pozornici.

Rat na Kosovu

Za Ramuša Haradinaja, sukobi na Kosovu počeli su, suštinski, još 1994. godine, kada je uz pomoć braće Ljuana i Škeljzena, organizovao ilegalan kanal za doturanje oružja grupi pobunjenika nazvanoj "Dukađin". Do sredine 1998. slovio je za lokalnog komandanta područja oko rodnog sela, ali je ubrzo zatim postavljen za komandanta zone OVK i na tom mestu je dočekao kraj rata na Kosovu.

Zbog brutalnosti i povremenih uspeha u borbi protiv srpskih snaga bezbednosti, Ramuš Haradinaj je već na početku rata stekao status ratnog heroja. Njegova grupa je vremenom rasla i bila uključena u niz akcija protiv srpske policije.

"Haradinaj je u ranoj fazi sukoba ispoljavao sve simptome ozbiljne paranoje. Svugde je video srpske špijune, a u takvim osvetničkim akcijama ubijena su najmanje tri Albanca", tvrdile su zapadne diplomate neposredno posle rata, navodeći i konkretan slučaj Suada Ćoraja iz Dečana, ubijenog juna 1999. godine.

"U septembru 1998. godine praktično smo izgubili rat protiv srpskih snaga bezbednosti, ali je tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk uspeo da isposluje prekid vatre i dolazak verifikacione misije, što nam je dalo dovoljno prostora da se pripremimo za prolećnu ofanzivu", rekao je Haradinaj u jednom intervjuu.

"Moram da istaknem da je dolazak verifikatora bio zaista neobično važan događaj za Kosovo. Nakon ofanzive srpskih snaga bezbednosti u septembru 1998. godine, narod je polako počeo da gubi poverenje u vojsku (OVK), mislili su da nismo u stanju da ispunimo zadatke, jer se nakon povremenih padova nismo uzdizali snažniji i spremniji, kako se očekivalo, već smo se suočavali sa teškoćama u transportu materijala i organizaciji uopšte", pričao je kasnije.

Tokom rata formirao je i specijalnu jedinicu "Crni orlovi", koja je u zapadnim krugovima slovila za najbolje opremljenu i obučenu snagu unutar OVK. Srpski izvori tu jedinicu povezuju sa ratnim zločinima, posebno sa likvidacijom srpskih civila kod Radonjičkog jezera. Posle rata, zapadni izvori su tu jedinicu povezivali sa nekoliko snajperskih napada na nemačke vojnike. Osim zrna u pancirima pripadnika Bundesvera, te akcije ostale su bez posledica, ali i ozbiljnih istraga.

U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti poginula su mu dva brata, Ljuan i Škeljzen, a Ramuš je bio ranjen u najmanje dva navrata.

Zapadni izvori navode da je Haradinaj odigrao važnu ulogu u operaciji prikupljanja informacija pre i tokom NATO bombardovanja, te da je u komplikovanom procesu demilitarizacije i prerastanja OVK u političke stranke i bezbednosne snage Kosova bio jedan od retkih lidera koji je uistinu mogao da ispuni sve dogovore i smiri tenzije nastale zbog međunarodnih zahteva Albancima da odlože oružje.

Upravo zbog te harizme, koja je zasnovana na čudnoj mešavini divljenja i straha potčinjenih, Haradinaj slovi za jednog od najznačajnijih komandanata OVK. "On je običan psihopata koji je neretko tukao svoje vojnike kako bi zadržao kakvu-takvu disciplinu", navodi se u jednom od bezbrojnih poverljivih izveštaja Kosovske verifikacione misije OEBS-a s početka 1999. godine.

Srpske optužbe na račun Haradinajevog ratnog delovanja sadrže ukupno više od 100 tačaka, uključujući i ubistvo nekoliko desetina srpskih civila čija su tela pronađena u Radonjičkom jezeru, nedaleko od Glođana, krajem 1998. godine.

Politička karijera

Posle demilitarizacije i transformisanja OVK u "jedinicu za borbu protiv elementarnih nepogoda" nazvanu Kosovski zaštitni korpus, postaje zamenik komandanta tih snaga, ali zarad političke karijere napušta KZK i formira Alijansu za budućnost Kosova – ambiciozno zamišljen politički pokret sastavljen od čitavog niza manjih stranaka i istaknutih lokalnih političara, uključujući i nekadašnjeg komunističkog lidera Mahmuta Bakalija.

Optužnice za ratne zločine, svakako, nisu bile jedini problemi koji su posle rata mučili Haradinaja. Zapadne diplomate su njegove političke ambicije, u nekoliko navrata, neutralisale podsećajući na nikada do kraja rasvetljene pucnjave nedaleko od Dečana 2000. godine, kada je predvodio grupu od tridesetak pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa u napadu na rivalski klan Musaj, blizak političkom konceptu pokojnog Ibrahima Rugove.

Haradinaj je tom prilikom ranjen šrapnelima od granate navodno ispaljene iz ručnog bacača, ali je posle, kako su zapadnoevropski pripadnici Unmikove policije tada govorili, "histerične intervencije" Amerikanaca, prvo helikopterom prebačen u Bondstil kod Uroševca, a zatim u bazu Ramštajn u Nemačkoj.

Pucnjava nedaleko od Dečana koja je, prema rečima očevidaca, ličila na pravi mali rat, u priličnoj meri je poljuljala ugled međunarodne policije na Kosovu, ali i unela razdor među razne zapadne obaveštajne službe, koje su 1999. i 2000. godine bile aktivne na Kosovu, pokušavajući da sukobljene grupe koje su delovale pod okriljem OVK stave pod kakvu-takvu političku kontrolu.

"To je suštinski predstavljalo uvredu za našu inteligenciju. Amerikanci su pokupili sve dokaze, uključujući i zrna izvađena iz zida oko kuće porodice Musaj, a u bazi Bondstil pokazali su nam novu, tek otpakovanu, belu majicu pokušavajući, na taj način, da pokažu da Haradinaj nije ranjen tokom incidenta", rekao je jedan od međunarodnih policajaca uključenih u istragu pokrenutu povodom napada na porodicu Musaj. Nekoliko puta je najavljivano da bi se istraga o tom slučaju mogla obnoviti, ali se to nikada nije dogodilo.

Tokom 2000. godine, posle najozbiljnijeg u seriji sukoba dvojice najuticajnijih komandanata OVK, Hašim Tači se na dva meseca od gneva Ramuša Haradinaja "sklonio" u Nemačku.

Kontroverzan je bio i njegov odnos sa Stivenom Šukom, Amerikancem koji je svojevremeno bio drugi čovek Unmika i koji je tvrdio da je Haradinaj "faktor stabilnosti na Kosovu". Njihov partnerski odnos je bio i predmet istrage centrale Ujedinjenih nacija u Njujorku, ali je ostalo nejasno da li je ta istraga ikada dovedena do kraja.

Haradinaja već godinama prati glas da je, uz nezaobilaznog Tačija, "ključni američki čovek na Kosovu", pa nije za čuđenje što serija incidenata u koje je Haradinaj bio uključen posle dolaska Kfora 1999. godine, uključujući i pesničenje sa ruskom patrolom 2000. godine, nije nimalo ugrozila njegov povlašćeni položaj u Vašingtonu.

Posle izbora 2004. godine, u komplikovanoj političkoj igri imenovan je za premijera Kosova, ali se na tom mestu zadržao se tačno 100 dana, pre nego što ga je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Tri godine kasnije, sud u Hagu doneo je oslobađajuću presudu. Haški tribunal sudio mu je još jednom, od 2011. do 2012. godine, a nekadašnji komandant zone "Dukađin" ponovo je oslobođen.

Ta dva suđenja pratio je čitav niz kontroverzi, uključujući i smrt nekolicine svedoka, a glavni tužioci Haškog tribunala, prvo Karla del Ponte, a zatim i Serž Bramerc u nekoliko navrata su, bez rezultata, upozoravali na problem zaštite svedoka u suđenju Ramušu Haradinaju.

Prezime Haradinaj je tokom 2001. godine često povezivano sa sukobima u Makedoniji i na jugu Srbije. Kao krunski dokaz te tvrdnje, navodi se da se Ramuš Haradinaj "lako odrekao" usluga svog glavnog vojnog savetnika, nekadašnjeg oficira JNA Gzima Ostrenija, koji je u Makedoniji imao istu ulogu koju je prethodno imao na zapadu Kosova.

U takvom rasporedu snaga, navode zapadni obaveštajci, Ramušov brat Daut imao je zadatak da koordiniše transport oružja i ljudstva, kako navode Makedonci, mahom pripadnika KZK, sa Kosova na teritoriju Makedonije. Dautov uticaj na događaje u Makedoniji neutralisan je tako što je pred izbore 2005. godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog učešća u mučenju i ubistvu četvorice Albanaca posle rata. Ime Dauta Haradinaja i dalje se nalazi na američkoj crnoj listi osoba koje predstavljaju opasnost po stabilnost u regionu.

Osim u Makedoniji, Ramuš Haradinaj je bio aktivno uključen i u nemire koji su gotovo dve godine potresali jug Srbije, te je u ime albanskih lidera, uz neizbežnog Hašima Tačija, 2000. godine na pod pritiskom Amerikanaca potpisao Gnjilanski sporazum, kojim se Albanci obavezuju na jednostran prekid neprijateljstava i rasformiranje Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.

U neredima na Kosovu, kada je tokom dvodnevnog divljanja albanskih ekstremista sredinom marta 2004. godine ubijeno dvadeset osoba i proterano oko 4.000 Srba, organizacije ratnih veterana OVK, nekoliko manjih političkih stranaka i studentskih pokreta, listom bliskih Haradinaju označavani su kao pokretači nereda. Međunarodna policija i sudstvo, međutim, nisu uspeli da dokažu direktnu vezu tih organizacija sa nemirima.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 27. apr 2017, 20:50) - anonymous [neregistrovani]

Stvarno

Ali da li se uopšte neko u Srbiji i nadao da će ga francuzi izručiti? Da li postoji ta osoba?

(četvrtak, 27. apr 2017, 20:10) - anonymous [neregistrovani]

...

Значи из текста је јасно да је креатура француске и америчке обавештајне службе. Па се ми онда чудимо што је заштићен као звер. Али питање је зашто су се американци сада одлучили на изазивање рата на Балкану преко - раме, тачија, харадинаја.

(četvrtak, 27. apr 2017, 19:44) - DDanonymous [neregistrovani]

Ko je stvorio Haradinaja,Tacija i ostale?

Pa,stvirio ih je Zapad i zasto se onda cudimo sto su ga pustili?I Francuzi i EU znaju da ce se Srbi malo ljutiti i sve ovo brzo zaboraviti.
Medjutim,u ovoj situaciji treba misliti na nas narod na KosMetu.Ko bi njih zastitio kad bi teroristi udarili na njih,hapsili bi ih kao taoce,mucili a mozda i ubijali svaki dan po jednog dok se ne bi pustio Haradinaj?A,zapadni politicari bi samo gledali srpske muke kao i do sada i ne bi intervenisali.Je li nam to jasno?.
Je li Haradinaj vrijedan i jednog srpskog nevinog zivota?Nije.
Zato mislim da je bolje da je zlocinac pusten.Srbija sada nije u stanju da vrati privremeno okupirani KosMet i zato treba cekati pravi momenat i cuvati nas narod dole koji je ionako talac Albanaca i Zapada..