Karadžić traži pravednu presudu, a ne "očekivanu"

U svom dopunskom odgovoru na žalbu tužilaštva od 109 strana, Karadžić je apelovao na Žalbeno veće da uradi "ono što je ispravno i pravedno, a ne ono što se očekuje", napominjući da "presuda pretresnog veća treba da bude preinačena".

Napominjući da je imao nepošteno suđenje koje je dovelo do pogrešnih zaključaka u presudi, Karadžić je detaljno ukazao zašto smatra da optužbe tužilaštva nisu tačne, da su neistinite i da njegova presuda nije zakonita.

U zaključku podneska Karadžić je napomenuo da su ovo njegove poslednje pisane reči u ovom postupku.

"One su pisane 25 godina, od izbijanja rata u Bosni i Hercegovini do danas", naveo je Karadžić, a potom se osvrnuo na početke međunarodnog krivičnog prava i citirao deo uvodnog izlaganja tužioca iz Nirnberškog procesa Roberta Džeksona.

Džekson je tada naveo: "Onako kako mi budemo sudili optuženima danas, tako će nama sutra suditi istorija. Davanjem otrovnog pehara ovim optuženima mi ga stavljamo i na svoje usne. Moramo skupiti takvu svest i intelektualni integritet za naš zadatak da bi ovo suđenje služilo za primer potomstvu kao ispunjenje težnji ka pravdi".

Karadžić je već ranije zatražio od Žalbenog veća da odbije žalbu tužilaštva koje je tražilo da se Karadžiću presuda preinači na kaznu doživotnog zatvora.

On je u martu 2016. godine osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u BiH 1992-1995. godine.

Žalba tužilaštva Haškog tribunala je Žalbenom veću podneta početkom decembra 2016. i ima 89 strana, dok je Karadžićeva žalba koja je takođe nedavno objavljena i ima 233 strane.

Karadžić je u svojoj žalbi osporavao navode presude i tražio oslobađajuću presudu.

Usmeno izlaganje žalbi trebalo bi da, kako je ranije saopšteno iz Tribunala, bude održano na proleće 2018. godine, a konačne presude se očekuju godinu dana kasnije.