Komisija: Uhapsiti ubicu Ćuruvije, izbeći zastarevanje

"Javnost ima pravo da zna čeka li naša država da se on pojavi na nekoj od evropskih granica, ili ima konkretan plan da otkrije gde se skriva i da ga privede", navodi se u saopštenju povodom 18 godina od ubistva Ćuruvije.

Komisija je napomenula da pruža snažnu podršku pravosudnim organima koji vode postupak protiv nalogodavaca i izvršilaca ubistva, ali i da zahteva dodatni napor da suđenje teče efikasnije.

"Tehnička ograničenja ne mogu biti prihvatljiv izgovor za sporost procesa, tim pre što je pravda za Slavka duže od decenije bila nedostižna", navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Komisije Veran Matić.

Za ubistvo Ćuruvije u toku je suđenje nekadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću, šefu beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, pripadniku tog centra Ratku Romiću, dok se Kuraku sudi u odsustvu jer je u bekstvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.

Komisija je takođe napomenula da svakodnevno radi i na drugim slučajevima ubistava novinara za čije je rešavanje nadležna, te da se nada skorom sudskom epilogu bar još jednog slučaja ubistva novinara, uprkos protoku vremena i neadekvatnom postupanju sa dokazima u prethodnom periodu.

Pre dva dana navršeno je 23 godine od smrti novinarke lista Duga Radoslave Dade Vujasinović 8. aprila 1994. godine, a taj slučaj još nije rasvetljen, niti je tužilaštvo razrešilo dilemu da li je reč o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju.

Eventualno krivično gonjenje za ubistvo Dade Vujasinović u svakom slučjau zastariće za dve godine, jer naš Krivični zakonik predviđa da se "krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne 25 godina od izvršenja krivičnog dela (teško ubistvo) za koje se po zakonu može izreći zatvor od 30 do 40 godina".

Ako bi se pak stradanje novinarke okarakterisalo kao "obično" ubistvo, za koje je zaprećena maksimalna kazna do 15 zatvora, to bi značilo da je krivično gonjenje zastarelo još pre tri godine, jer zastarelost u ovom slučaju nastupa po proteku 20 godina od izvršenja krivičnog dela.

Dilema oko ubistva i samoubistva Vujasinovićeve nije razrešena ni nakon veštačenja Holandskog forenzičkog instituta u Hagu koji je prošle godine u svom nalazu zaključio da povrede koje zadobila Vujasinovićeva mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.

Telo novinarke Vujasinović, novinarke Duge, pronađeno je 9. aprila 1994. godine, a policija je nedugo zatim slučaj zaključila kao samoubistvo iz lovačke puške.

Međutim, na taj slučaj nije stavljena tačka, jer je porodica sumnjala na ubistvo.

Nakon pritiska javnosti, nekadašnje beogradsko Okružno javno tužilaštvo je 2009. godine zatražilo od policije da utvrdi pod kojim okolnostima je ubijena novinarka, na osnovu veštačenja balističara Vlade Kostića, koji je tvrdio da ona nije mogla sama sebi da nanese povrede.