U četvrtak odluka o molbi Srbije za izručenje Haradinaja

Sud u Kolmaru ima tri opcije u svom odlučivanju, navela je portparolka suda Sandra di Rosa u izjavi za Tanjug.

"Istražno odeljenje Apelacionog suda može da naloži prikupljanje dodatnih informacija i zatraži dalje razmatranje slučaja na sledećoj sednici. Takođe može da da pozitivno mišljenje o zahtevu Srbije za izručenje ili da se sa njim nesaglasi", navela je Sandra di Rosa.

Prema njenim rečima, ukoliko Apelacioni sud u Kolmaru da negativno mišljenje o zahtevu Srbije, izručenje Haradinaja neće biti moguće.

Posle toga, Haradinaj će biti slobodan da napusti Francusku, a Srbija ne bi imala pravo da se žali na odluku.

Ukoliko pak Apelacioni sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za izručenje Haradinaja, konačnu odluku o izručenju doneće francuska vlada, navela je portparolka suda u Kolmaru.

Taj sud je 9. februara održao javnu sednicu na kojoj su svoje stavove o zahtevu Srbije izložili Haradinaj i njegovi branioci, pa je radi većanja (utvrđivanja ispunjenisti uslova i glasanja) o zahtevu Srbije za izručenje odložio donošenje svoje odluke.

Zadatak suda u Kolmaru je da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za izručenje koje predviđa Evropska konvencija o ekstradiciji, koja ne oročava donošenje odluke, dok se postupak odlučivanja tog suda vodi u skladu sa procesnim zakonima Francuske.

Haradinaj, koji je lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po srpskoj poternici, a Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.

Nedelju dana kasnije on je pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.

Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru. Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KiM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.

Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KiM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.