Haško tužilaštvo traži doživotnu kaznu za Karadžića

Tužioci su od žalbenog veća zatražili i da Karadžića proglasi krivim za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, delo za koje je prvostepenom presudom bio oslobođen krivice.

Tribunal je Karadžića 24. marta prošle godine proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, od 1992. do '95. godine.

Raspravno veće je oslobodilo Karadžića krivice po tački optužnice po kojoj je progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva u šest bosanskih opština dosegao razmere genocida.

U žalbi, čiju je redigovanu verziju sud u Hagu objavio danas, Tužilaštvo ocenjuje da su nalazi iz prvostepene presude "u većini detaljni, sveobuhvatni i čvrsti", ali da zbog "manjkavog pristupa" sudija u nekim njenim delovima "presuda ne odražava celokupnu Karadžićevu krivičnu odgovornost i u nedovoljnoj meri ga kažnjava za njegove zločine".

U tri od četiri osnove za žalbu, tužioci tvrde da su sudije, pogrešnim tumačenjem činjenica i prava, došle do nepravilnog zaključka da Karadžić u šest opština nije imao genocidnu nameru da uništi Muslimane i Hrvate kao etničke grupe.

Po žalbi, taj zaključak nije u skladu s dokazima na osnovu kojih je samo raspravno veće utvrdilo da su srpske snage, pod Karadžićevom vrhovnom komandom, brojnim zločinima – ubistvima, okrutnim tretmanom, nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima, seksualnim nasiljem – nesrpsko stanovništvo prognale, odnosno "trajno uklanjale sa teritorija na koje su Srbi polagali pravo".

Po prvostepenoj presudi, ti zločini su počinjeni u okriru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je Karadžić bio protagonista, s ciljem da se na velikim delovima teritorije BiH stvori srpska država.

U četvrtoj žalbenoj osnovi, tužioci tvrde da kazna od 40 godina zatvora "ne odražava na pravi način nalaze samog raspravnog veća ni njegovu analizu težine Karadžićevih zločina".

Po Tužilaštvu, nalazi sudija o Karadžićevoj ključnoj ulozi u zločinima u Sarajevu i Srebrenici i sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu, svaki za sebe, zahtevaju kaznu doživotnog zatvora.

"Uzeti u obzir zajedno, predstavljaju najteži skup zločina koji je ikada pripisan jednoj osobi pred Tribunalom i zahtevaju najvišu raspoloživu kaznu – doživotni zatvor", tvrde tužioci.

Ocenjujući da bi samo izuzetne olakšavajuće okolnosti mogle opravdati manju kaznu, Tužilaštvo je naglasilo da "takvih olakšavajućih okolnosti u ovom predmetu nema".

"Nerazumnost izrečene kazne pogoršana je time što je raspravno veće propustilo da objasni zašto je izabralo kaznu od 40 godina zatvora i time poslalo poruku da Karadžićevi zločini ne zaslužuju stigmu Tribunalove najviše kazne", piše u žalbi Tužilaštva.

Karadžić je u svojoj žalbi ocenio da je prvostepena presuda, koju mu je izrekao Tribunal, "nepravična" i da je čitav proces bio "manjkav".

Bivši predsednik RS negirao je u žalbi da je dokazana njegova odgovornost za zločine za koje je nepravosnažno osuđen.

U nastavku postupka, optužba i odbrana imaju rok do 15. marta da, pisanim podnescima, odgovore na žalbu suprotne strane. Žalbeno veće će potom zakazati usmenu raspravu o žalbama na prvostepenu presudu.

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008. godine. Vlasti Srbije su uhapsile Karadžića, kako su saopštile 21. jula te godine u Beogradu. Karadžićevi advokati su, međutim, tvrdili da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.