Haradinaj pušten iz pritvora, u Francuskoj čeka konačnu odluku suda

Francuski sud u Kolmaru je Haradinaja pustio uz kauciju, oduzeo mu pasoš i naložio da se dva puta sedmično javlja nadležnoj policijskoj upravi.

Tokom današnjeg ročišta, u sudu je pročitan izvod iz dokumentacije koja je stigla iz Srbije:

"Ramuš Haradinaj je naredio nezakonito pritvaranje civila koji su bili izloženi mučenju, nehumanom tretmanu i silovanju. Neki od njih su ubijeni, neke je ubio lično Haradinaj."

Na ročištu pred sudom, Haradinaj je rekao da njegovo zadržavanje predstavlja kršenje ljudskih prava i da je optužnica vlasti Srbije politička, prenose prištinski mediji.

"Te optužbe dolaze iz Srbije, i čisto su političke. To što radite ovde predstavlja zloupotrebu ljudskih prava", rekao je Haradinaj u sudnici.

Haradinaj se pred sudom pojavio u odelu sa kravatom i poručio, na francuskom, da ono što se čini tu predstavlja zloupotrebu pravde.

"Sve ovo što radite je cirkus", rekao je Haradinaj.

Advokatkinja Rašel Lindon je podsetila na to da je Haradinaj oslobođen optužbi pred Haškim tribunalom i zatražila je njegovo oslobađanje iz francuskog pritvora.

"Njegovo puštanje na slobodu posle nedelju dana pritvora je 'prva faza'. Nastavak će naravno biti ukidanje Interpolovog naloga za hapšenje koji nije trebalo ni da bude izdat, pa odbijanje zahteva za izručenje", rekla je Lindonova.

Francuski tužilac Dominik Štajnmec je rekao da zahtev Srbije za izručenjem Haradinaja još nije stigao do lokalnog tužilaštva. Naveo je da to može potrajati "više nedelja, pa čak i više meseci".

Srbija je poslala Francuskoj zahtev za izručenje Haradinaja, a danas je prosledila i dopunu zahteva sa pratećom dokumentacijom i novim dokazima.

Kako je Tanjugu potvrđeno u Ministarstvu pravde, sud danas nije odlučivao o zahtevu za izručenje već samo o merama kojima će obezbediti njegovo prisustvo u toku postupka odlučivanja o srpskoj molbi.

Ekstradicioni postupak je u toku, a sud u Kolmaru će u narednom periodu zakazati ročište na kojem će Haradinaj biti saslušan povodom zahteva Srbije za izručenje, objasnili su u tom ministarstvu.

Nakon toga, sud će dati svoju procenu i mišljenje o ispunjenosti uslova za ekstradiciju.

Po pravosnažnosti sudske odluke o izručenju Haradinaja, Ministarstvo pravde Francuske će doneti konačnu odluku o tome da li se zahtev Srbije usvaja.

Zasedanje sudskog veća pratilo je i dvadesetak kosovskih Albanaca.

Haradinaj je prošle nedelje lišen slobode na aerodromu "Bazel-Miluz", na francuskoj strani, na osnovu poternice koju je Srbija za njim raspisala 2004. godine.

Srbija ga traži zbog sumnje da je na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine počinio zločine koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom Haškog tribunala, po kojoj je pravosnažno oslobođen.

U pitanju su ratni zločini protiv civilnog stanovništva u zoni odgovornosti Dukađin 1998. i 1999. godine.

Haradinaj je rođen 1968. godine u selu Glođane kod Dečana na Kosovu. Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989, emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova.

U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.

Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu je u Glođanu formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenje i ubijanje više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu su optužile Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000. godine, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua. Sa te dužnosti se povukao 11. aprila iste godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika.

Na funkciji kosovskog premijera bio je od decembra 2004. do marta 2005. godine.