Tužilaštvo traži doživotnu kaznu zatvora za Ratka Mladića

Tužilaštvo je u završnoj reči na suđenju tražilo osudu i zatvorsku kaznu za Mladića zbog "organizovanja zločina" tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.

"Bila bi uvreda za žrtve, kako preživele tako i za mrtve, ali i uvreda za pravdu da se dodeli bilo koja kazna manja od najstrože predviđene zakonom", rekao je tužilac Alan Tiger.

AFP navodi da je tužilac rekao da je "došlo vreme da general Mladić odgovara za zločine protiv svake svoje žrtve i zajednice koju je uništio".

Tužilac Alan Tiger je govorio na kraju iznošenja završnih reči tužilaštva na završetku suđenja Mladiću po optužbama, koje uključuju genocid, ubistvo i terorisanje.

Nakon završne reči tužilaštva, tim odbrane će izneti svoje argumente, počevši od 9. decembra, pa potom 12. i 13. decembra.

Svaka strana će imati po sat i po za odgovor u četvrtak, 15. decembra, najavljeno je ranije iz Tribunala u Hagu.

AP prenosi da bi presuda mogla da se očekuje krajem sledeće sedmice.

Mladić (74) je optužen po dve tačke optužnice u vezi sa ratom u BiH kako bi se razdvojila etnički čista srpska država od multietničke BiH, pored političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je osuđen u martu na 40 godina zatvora.

Mladić poriče optužbe.

Tužioci na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom tvrdili su ranije danas, u završnoj reči, da je Mladić sa svojom vojskom terorisao stanovištvo Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada.

Tužilac Adam Veber rekao je da je, tokom tri i po ratne godine, Vojska Republike Srpske otvarala na Sarajevo neselektivnu artiljerijsku vatru i civile gađala iz snajpera.

Kao dokaz da je Mladić naređivao i odobravao te napade, tužilac je u sudnici pustio snimak presretnutog razgovora iz maja 1992. u kojem Mladić naređuje artiljerijsku vatru na naselja Velešići i Pofalići "jer tamo nema mnogo Srba".

Tužilac se pozvao na svedočenja zvaničnika UN, poput Dejvida Harlanda, prema kojima je Mladić, zajedno s Radovanom Karadžićem, napade na grad koristio kao sredstvo pritiska na vlasti u Sarajevu i međunarodnu zajednicu, prenela je Fena, pozivajući se na BIRN – Džastis riport.

Na tvrdnju odbrane da je Mladić zabranio "ofanzivnu vatru" i "napade na civile", tužilac je, prikazujući naređenja, ukazao da je general naznačio "bez mog odobrenja".

"To nije isto što i zabrana", ocenio je tužilac.

Kao dokaz za Mladićev odnos prema civilima, Veber je citirao njegove reči sa snimka prikazanog u sudnici: "Uvek kad dođem do Sarajeva, ja ubijem nekog u prolazu."

Odbacujući tvrdnju odbrane da Mladić "nije dao naređenja da civili budu snajperisani", zastupnik optužbe je podsetio da je sam Mladić 1995. priznao komandantu Unprofora Rupertu Smitu da su snajperski napadi pojačani.

Tvrdnju odbrane da je Vojska RS "samo reagovala" na napade Armije BiH iz Sarajeva, tužilac je nazvao "lažnom".

Veber je rekao i da je tvrdnja odbrane da je ABiH počinila većinu napada na civile u Sarajevu "bez osnova, odnosno zasnovana na nepostojećim dokazima".

Nalaz balističkog veštaka odbrane Zorice Subotić je da su dve eksplozije na pijaci Markale izazvale podmetnute mine. Tužilac je to odbacio kao "teoriju zavere".

Veber je rekao da odbrana nastoji da Mladića prikaže kao "herojskog spasioca" civila, tvrdnjom da je obezbedio "dobrobit" stanovništva. "Ništa ne može biti dalje od istine", ocenio je.

Odbacujući tvrdnju odbrane da je Mladić više puta nudio "demilitarizaciju Sarajeva" i uklanjanje teške artiljerije oko grada, Veber je rekao da je to ponudio tek pod pretnjom NATO bombardovanja, posle prve eksplozije na pijaci Markale, u februaru 1994.

Suđenje generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću počelo je u maju 2012. godine. On je godinu dana ranije, nakon 12 godina skrivanja, uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.