Stanišićeva odbrana za obustavu postupka, haško Tužilaštvo protiv

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić i njegov pomoćnik Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra prošle godine ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Stanišićeva odbrana zatražila je da postupak bude obustavljen zato što se, kako tvrdi, Tužilaštvo ne poštuje odluku apelacionog veća.

Po odbrani, tužioci se, u svom pretprocesnom podnesku koji je scenario za ponovljeno suđenje, nisu pridržavali pravila da se optuženom ne može dva puta suditi za ista krivična dela.

Suština prigovora Stanišićeve odbrane je da se tužioci nisu žalili na neke nalaze iz prvostepene oslobađajuće presude, koji su time postali konačni, a da sada pokušava da te nalaze ospori na novom suđenju.

Branilac Vejn Džordaš tvrdio je i da je Tužilaštvo znatno proširilo "dokaznu osnovu" pred ponovljeni proces, dodajući nove tačke i navode optužnice.

Po odbrani, tužioci time nastoje da osude optužene po svaku cenu i onemogućavaju pravično suđenje za optužene.

Stanišićev branilac zatražio je da postupak bude obustavljen dok Tužilaštvo ne dovede u sklad optužnicu sa presudom apelacionog veća.

Tužilaštvo se danas, međutim, usprotivilo tom zahtevu, ocenjujući da odbrana, zapravo, nije zadovoljna odlukom Tribunala da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi.

To, po tužiocima, nije dovoljan osnov za osporavanje celog njihovog predmeta protiv Stanišića i Simatovića.

Tvrdeći da branioci, u stvari, indirektno traže da se smanji obim optužbi protiv njihovih klijenata, Tužilaštvo je naznačilo da je to potpuno suprotno nalogu apelacionog veća da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi po svim tačkama optužnice.

Tužioci su odbacili i tvrdnju branilaca da su uvećali optužnicu, naglašavajući da, u skladu sa odlukom apelacionog veća, "optužnica ostaje ista kao na prvom suđenju".

Ne negirajući da će koristiti nove dokaze, Tužilaštvo tvrdi da će njima isključivo podržati tačke i navode te optužnice, što je dozvoljeno.

Zahtev za obustavu postupka, tužilac Daglas Stringer, na kraju, naziva "toliko nebuloznim da se ne bi ni mogao sprovesti".

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću trebalo bi da pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala, počne najranije u martu iduće godine.

Stanišić i Simatović su na privremenoj slobodi u Srbiji, na koju ih je Tribunal pustio 22. decembra prošle godine, pošto je sedam dana ranije apelaciono veće poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu i naložilo da im bude suđeno ispočetka.

Kako su utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.

Stanišićeva bolest imala je veliki uticaj na tok prvog suđenja, koje je u Hagu, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo 2009. Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a

Stanišić je, pre nego što se vratio u sudnicu, jedno vreme pratio suđenje iz pritvora u Sheveningenu, preko video veze.

Prošlog leta, Stanišića su u Beogradu pregledali specijalista za stomačne bolesti i psihijatar koje je imenovao Haški sud. Oni su, krajem septembra, sudijama podneli poverljiv izveštaj o Stanišćevoj sposobnosti da putuje i da mu bude suđeno.

O tim nalazima, odbrana i optužba imale su rok da se izjasne do 3. novembra. Ti podnesci su poverljivi, u skladu sa stavom suda da su medicinski podaci privatna stvar optuženih.

Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Obojica su se izjasnila da nisu krivi za zločine za koje su optuženi. Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.