Tužioci: Mladićevu žalbu odbaciti kao obmanjujuću i irelevantnu

Tužioci u podnesku tvrde da Mladićeva odbrana nije dokazala da su sudije Teodor Meron, Karmel Ađijus i Fausto Pokar bili pristrasni na generalovu štetu.

Odbrana je u zahtevu navela da su sudije Ađijus i Pokar već "utvrdili Mladićevu krivicu" u presudi koju su, u odvojenom procesu, izrekli grupi oficira Vojske Republike Srpske predvođenih Vujadinom Popovićem i Ljubišom Bearom.

Tribunal je potpukovnike Popovića i Bearu osudio na doživotni zatvor, proglasivši ih krivim za genocid nad Muslimanima u Srebrenici, u leto 1995. General Mladić (73), tadašnji komandant VRS, optužen je, takođe, za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice.

U odgovoru na taj zahtev odbrane, Tužilaštvo je danas naglasilo da se iz činjenice da su sudije Ađijus i Pokar učestvovali u donošenju osuđujuće presude Popoviću i Beari ne može izvesti zaključak da su oni pristrasni u tekućem postupku u kojem je optužen general Mladić.

Odgovarajući na zahtev odbrane da sudija Meron bude izuzet zato što je, kao predsednik Tribunala, navodno "u prošlosti izjavljivao da je je Mladić kriv", tužioci su ocenili da su branioci "pogrešno protumačili" dve Meronove izjave iz 2003.

U avgustu 2003. Meron je, kao tadašnji predsednik Tribunala, izjavio da taj sud "neće smatrati svoj rad okončanim sve dok Karadžić i Mladić ne budu privedeni pravdi".

Meron je u oktobru 2003. pred Savetom bezbednosti rekao da je Tribunal osnovan da sudi "najodgovornijima za najveće zločine", i podvukao: "Ta misija neće biti završena dok ne budemo sudili Mladiću i Karadžiću".

Za razliku od odbrane, koja je te Meronove izjave protumačila kao utvrđivanje Mladićeve krivice, Tužilaštvo je naznačilo da one jednostavno znače da "optuženim osobama valja suditi ili, drugačije rečeno, moraju biti privedene pravdi".

Iz navedenih razloga, zahtev odbrane za izuzeće sudija Ađijusa, Pokara i Merona trebalo bi odbaciti kao neosnovan, zaključilo je Tužilaštvo.

Sudije Ađijus, Pokar i Meron članovi su apelacionog veća pred kojim su trenutno dve žalbe Mladićeve odbrane.

Prva je uložena na odluku kojom je sud odbacio tvrdnju odbrane da je prekršeno Mladićevo pravo na fer suđenje time što sudijama pomažu dva pravna pomoćnika koja su, prethodno, učestvovala u sačinjavanju osuđujuće presude izrečene bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Drugu žalbu, Mladićevi branioci uložili su na termine za završne reči i podneske koje je odredilo raspravno veće. Po toj odluci, rok za podnošenje završnih pisanih podnesaka je 25. oktobar, a usmene završne reči bile bi podnošene od 5. decembra.

Mladić je optužen za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica, u pet tačaka, Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Suđenje Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana pošto je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.

Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda generalu Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017.