Mladić traži izuzeće sudija Ađijusa, Pokara i Merona

Odbrana je u zahtevu navela da je sudija Ađijus, koji je i predsednik Tribunala, već "utvrdio Mladićevu krivicu" u presudi koju je, u odvojenom procesu, izrekao grupi oficira Vojske Republike Srpske predvođenih Vujadinom Popovićem i Ljubišom Bearom.

Tribunal je potpukovnike Popovića i Bearu osudio na doživotni zatvor, proglasivši ih krivim za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995.

Generalu Mladiću (73), tadašnji komandant VRS, optužen je, takođe, za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice.

Kao dokaz da je raspravno veće, kojim je Ađijus predsedavao, u procesu Popoviću i Beari, unapred utvrdilo Mladićevu krivicu, odbrana je citirala delove presude.

U presudi Popoviću i Beari utvrđeno je, kako navodi odbrana, da je "nezamislivo" da je operacija masovnog ubijanja srebreničkih Muslimana mogla biti sprovedena "u odsustvu odobrenja ili naređenja" generala Mladića.

Branioci dalje citiraju iz presude da je general Mladić bio "centralna, pokrećuća sila iza plana o ubijanju i njegove primene".

Uz to, Tribunal je u presudi Popoviću i Beri utvrdio i da je ta operacija "sprovedena po naređenjima generala Mladića", koja su bila "izrazito nezakonita".

Navodnu Ađijusovu pristrasnost na štetu Mladića, branioci dokazuju i nalazom iz presude da je "po Mladićevom ovlašćenju", jedan od osuđenih, general Radivoj Miletić "naredio upućivanje jedinica" da ubijaju srebreničke Muslimane.

Odbrana tvrdi i da je sudija Ađijus u presudi narečenim oficirima VRS doneo i zaključke o svim važnim pitanjima koja su predmet sporenja na suđenju Mladiću - o njegovom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu, o incidentima iz optužnice, o odgovornosti vojnih aktera i o tome da li su ubijeni bili civilne žrtve ili borci.

"Ovi nalazi, pojedinačno i zajedno, predstavljaju unapred presuđenu krivicu optuženog" generala Mladića, konstatuju branioci Branko Lukići i Miodrag Stojanović.

Time je, po odbrani, sudija Ađijus prekršio pravo optuženog na fer suđenje i pretpostavku da je on nevin, dok se ne dokaže da je kriv.

Iste argumente, Mladićeva odbrana navela je obrazlažući zahtev za izuzeće sudije Pokara.

Sudija Pokar bio je član apelacionog veća Tribunala koje je potvrdilo prvostepenu presudu i izrečene kazne u predmetu Popović, Beara i ostali. Odbrana sada tvrdi da je sudija Pokar time, takođe, unapred utvrdio da je general Mladić kriv za zločine za koje je optužen i da, stoga, ne može nepristrasno odlučivati o žalbama koje su podneli generalovi branioci.

Mladić traži izuzeće Merona

Mladićevi branioci jutros su zatražili da iz apelacionog veća bude izuzet i američki sudija Teodor Meron, takođe zbog navodne pristrasnosti na Mladićevu štetu.

Kako tvrdi odbrana, sudija Meron je "u prošlosti izjavljivao da je je Mladić kriv".

Meron je u avgustu 2003. godine , kao tadašnji predsednik Tribunala, izjavio da taj sud "neće smatrati svoj rad okončanim sve dok Karadžić i Mladić ne budu privedeni pravdi".

Aludirajući na pravilo da se optuženi smatra nevinim dok ne bude dokazana njegova krivica, Mladićeva odbrana tvrdi da "niko ne traži da nevina osoba bude privedena pravdi" i da je "privođenje pravdi izraz koji podrazumeva krivicu".

Sudije Ađijus, Pokar i Meron članovi su apelacionog veća pred kojim su trenutno dve žalbe Mladićeve odbrane.

Prva je uložena na odluku kojom je sud odbacio tvrdnju odbrane da je prekršeno Mladićevo pravo na fer suđenje time što sudijama pomažu dva pravna pomoćnika koja su, prethodno, učestvovala u sačinjavanju osuđujuće presude izrečene bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Drugu žalbu, Mladićevi branioci uložili su na termine za završne reči i podneske koje je odredilo raspravno veće. Po toj odluci, rok za podnošenje završnih pisanih podnesaka je 25. oktobar, a usmene završne reči bile bi podnošene od 5. decembra.

Tužioci traže odbacivanje Mladićeve žalbe

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija da odbace žalbu koju je odbrana generala Ratka Mladića uložila na termine za podnošenje završnih podnesaka i za održavanje završnih reči.

Haško tužilaštvo navodi u podnesku da odlaganje završetka suđenja Mladićeva odbrana traži bez osnova.

Naglašavajući da skoro osam meseci nije bilo redovnijeg zasedanja suda u procesu Mladiću, tužioci podsećaju da su sudije pravovremeno i više puta upozoravale strane u postupku da to vreme iskoriste za pripremanje završnih podnesaka.

To je, po tužiocima, "duži period od onog koji je stranama odobren za pripremu završnih podnesaka u procesu Radovanu Karadžiću, koji je istog nivoa i obima".

Tužilaštvo navodi da je raspravno veće, uprkos tome, već dva puta produžilo rok za završne podneske.

Tvrdnje odbrane da nije imala dovoljnu tehničku podršku službi Tribunala, tužioci odbacuju kao "senzacionalistički izloženu".

Na tvrdnju branilaca da nisu mogli da na vreme rade na pripremi završnih argumenata zbog toga što im je virus u Tribunalovom kompjuterskom sistemu izbrisao veći deo banke podataka, Tužilaštvo uzvraća da je tako izgubljen samo rezultat četvorodnevnog rada i da odbrana "preuveličava" učinak virusa.

Tužioci podsećaju da je upravo zbog toga raspravno veće produžilo rok za završne argumente za tri nedelje.

Zbog svega toga, apelaciono veće Tribunala trebalo bi, po zahtevu Tužilaštva, da u potpunosti odbaci žalbu odbrane.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica, u pet tačaka, Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Suđenje Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana nakon što je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.

Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda generalu Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017. godine.