Vlada narednih dana o nalogu Haškog tribunala

Vlada Srbije obavestila je Haški tribunal da će narednih dana razmotriti predlog da predmet protiv troje članova Srpske radikalne stranke, koje je Tribunal optužio za nepoštovanje suda, bude upućen na odlučivanje Višem sudu u Beogradu. 

Istovremeno, Vlada Srbije je najavila da će Savet bezbednosti UN "podrobno izvestiti o nevoljama koje joj je Međunarodni tribunal stvorio u ovom, kao i sa njim povezanom predmetu protiv optuženog Vojislava Šešelja".

To je u redovnom izveštaju Tribunalu o merama koje koje Vlada Srbije preduzima da ispuni nalog Tribunala za hapšenje Petra Jojića, Vjerice Radete i Jova Ostojića naveo pravni zastupnik Srbije Saša Obradović.

"Na sastanku koji sam imao u Beogradu, 20. februara 2016. godine, obavešten sam da će predmet biti iznet pred Vladu Srbije na ponovno razmatranje narednih dana, s predlogom da bude prosleđen na dalji redovni postupak nadležnom organu. Po Zakonu o saradnji Srbije sa Međunarodnim tribunalom, taj nadležni organ je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu", piše u Obradovićevom izveštaju raspravnom veću, koji je podnet 23. februara, a Tribunal ga je danas objavio.

Obradović je naglasio i da su "razlozi dosadašnjeg zastoja" u sprovođenju Tribunalovog naloga za hapšenje "poverljivi". On je podvukao da nije dobio "ovlašćenje da sa pretresnim većem podeli poverljive detalje o ozbiljnim problemima sa kojima se nadležni organi Republike Srbije suočavaju u izvršenju naloga... a koji su doveli do daljeg zastoja".

To je, kako sugeriše Obradović, posledica činjenice da je raspravno veće prethodno objavilo zahtev Srbije predsedniku Tribunala da proces protiv troje radikala ustupi pravosuđu Srbije, iako je taj podnesak bio poverljiv.

"S druge strane, pretresno veće je svojim dosadašnjim odlukama i stavovima pokazalo da ih ti razlozi nadalje i ne interesuju, jer po pravilima Međunarodnog suda oni ne predstavljaju osnov za odlaganje izvršenja sudskog naloga", napisao je Obradović.

Vlada Srbije, na kraju izveštaja, pruža uveravanje Tribunalu da joj "nije cilj da štiti optužene od krivičnog gonjenja".

"U dosadašnjem procesu saradnje sa Međunarodnim tribunalom, Srbija je postigla rezultate kakve još nijedna država članica UN nije postigla... Tu činjenicu ne bi trebalo gubiti iz vida", zaključio je Obradović.

Nalog za hapšenje troje radikala Tribunal je izdao 13. januara prošle godine, a Beograd do danas nije postupio po njemu. Iz današnjeg Obradovićevog izveštaja proizlazi da je Srbija, u martu prošle godine, uputila poverljivi prigovor na taj nalog, ali da ga je Tribunal, prošlog juna, odbacio kao neosnovan.

Zbog nesaradnje u ovom predmetu, Tribunal je, u oktobru prošle godine, Srbiju prijavio Savetu bezbednosti UN.

Tribunal je Radetu, Jojića i Ostojića optužio zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera SRS ;Vojislava Šešelja.

Optužnica je podignuta još 30. oktobra 2012, a sud u Hagu objavio ju je tek 1. decembra 2015. uz obrazloženje da to čini zato što zvanični Beograd nije optužene uhapio.

Po optužnici, Jojić, Radeta i Ostojić "zastrašivali su, uznemiravali, nudili mito" dvojici svedoka u procesu Šešelju.

Na zasedanju posvećenom naporima Srbije da nalog za hapšenje spovede, održanom 10. februara, predsedavajući sudija Alfons Ori pozvao je Srbiju da "bez odlaganja" uhapsi i u Hag izruči troje radikala, konstatujući da Beograd ne sarađuje i ne čini ništa da nalog za hapšenje sprovede.

Obradović je tada uzvratio da Vlada Srbije mora da vodi računa o "političko-bezbednosnim aspektima" saradnje sa Tribunalom, budući da smatra da "situacija od kraja 2014. nije nimalo jednostavna", o čemu je sud, prema njegovim rečima, detaljno izvestila u poverljivim podnescima.

U toku je, kako je Obradović kazao 10. februara, ;"političko-bezbednosno procenjivanje", Ministarstvo pravde Srbije "sprovodi opširne konsultacije", a "organi postupaju u skladu sa Zakonom o saradnji s Tribunalom".

Vlada Srbije "nije razumela potrebu predsednika Tribunala da u oktobru 2015. Srbiju prijavi Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje", naglasio je Obradović.

Podsetio je da takva prijava nikada nije bila podneta protiv Francuske, koja je odbila da, u sličnom postupku zbog nepoštovanja suda, Tribunalu izruči bivšu portparolku haškog tužilaštva Florens Artman.

Francuska, kako je precizirao Obradović, nalog za hapšenje Artmanove nije sprovela od 2011.

"Za ljude u Srbiji, to je dokaz da nisu sve članice UN ravnopravne pred Tribunalom", podvukao je zastupnik Srbije.

Odnos sudije Orija prema Obradoviću, Vlada Srbije je, potom, ocenila kao "bahat", a premijer Aleksandar Vučić je zbog toga uputio pismo predsedniku suda.

Optuženi Jojić, Radeta i Ostojić više puta su izjavili da se neće dobrovoljno predati Tribunalu, što je rekao i njihov lider Vojislav Šešelj, kome bi Tribunal 31. marta trebalo da izrekne presudu po optužnici za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.